Naučnici su decenijama dokazivali da reči roditelja imaju ogromnu moć nad detetovim umom, posebno u najranijem periodu Naime, ono što roditelj kaže svom detetu ima vrlo realne efekte, a uz to postoje reči koje imaju izrazito negativne posledice, piše „Fatherly“.
Psiholozi zato upozoravaju na reči koje bi roditelji trebalo da prestanu da koriste kada razgovaraju sa svojom decom, odnosno kako treba da im se obraćaju da bi jednog dana mogli da izrastu u srećne odrasle ljude.
„Šefica“
Iako nekim roditeljima ovaj nadimak može da da zvuči simpatično, upotreba ovog izraza nije nimalo pozitivno. Kako objašnjavaju psiholozi, ovaj nadimak se najčešće koristi za devojčice kako bi opisalo to što preuzimaju vodeću ulogu u društvu, bez obzira na to je li reč o grupi u vrtiću, školi ili kod kuće.
Ovo je potpuno razumljivo. Međutim, problem s ovom reči je to što se zapravo smatra kritikom. Detetu to može zvučiti kao da nikada ne bi trebalo da prihvati ulogu vođe, što je pogrešno!
„Razmažen/a“
Danas se reč „razmaženost“ koristi olako, objašnjavaju psiholozi, a zapravo je češće povezana s roditeljem nego s detetom. Naime, mnoga istraživanja pokazala su da dete koje je dobilo sve privilegije zapravo može da izraste u dobro prilagođenu, društvenu, empatičnu odraslu osobu, sve dok roditelji podržavaju te vrednosti u svojim domovima, prenosi „Index.hr“.
Nazvati dete „razmaženim“ jasno daje do znanja da roditelj oseća da u njegovom detetu postoji nekakva nepovratna greška. Ono što je možda još štetnije jeste što ovaj epitet takođe prikriva krivicu za to ko bi mogao da bude odgovoran za oblikovanje dečje pohlepe, sebičnosti ili neposlušnosti.
„Pametan/na“
Da li je loše hvaliti dete? Naravno da nije, ali može da bude kontraproduktivno, što zapravo i predstavlja opasnost u karakterisanju malog deteta kao „pametnog“. Sugestija da je pametno može im poslati poruku da je jednostavno rođeno s nekom urođenom inteligencijom koja mu omogućuje da lako reši određene probleme.
Međutim, to umanjuje stvarne alate koje dete treba da koristi kako bi rešilo neki problem, poput kreativnog razmišljanja, istrajnosti i koncentracije, objašnjavaju psiholozi.
„Glup/a'“
Ovo je jedna od izrazito diskriminišućih reči, koju još uvek koristi puno roditelja, najčešće u ljutnji ili frustraciji kada dete uradi nešto što se njemu ne sviđa. Kada čuje ovu reč, dete misli da je samo po sebi grozno i tada ona ima još veću težinu.
Kada tome dodamo činjenicu da puno dece razume da se taj pojam koristi za označavanje nečije intelektualne slabosti, to često postaje i te kako poražavajuće. Psiholozi upozoravaju da se izgovaranje ove reči zapravo graniči s verbalnim zlostavljanjem.
(Izvor: Žena)