Sada već davne 1932. četvorica nemačkih avijatičara krenuli su na put oko sveta, u potrazi za novim tržištem za industriju avijacije.
Poleteli su u hidroavionu, letelici dizajniranoj da sleće i poleće i sa vode i sa kopna.
Očekivali su da će im putovanje biti puno avantura i isplativih poslovnih dogovora, ali se njihov poduhvat uskoro pretvorio u pravu noćnu moru.
Ekipu su činili pilot Hans Bertam, kopilot Tom, mehaničar Adolf klausman i kamerman Aleksandar fon Lađorio, koji je želeo da napravi film nakon putovanja.
Prvih 10 nedelja puta prošli su sjajno a ekipa je obišla gotovo pola sveta, od Italije do Indonezije, gde su odlučili da se razdvoje i sastanu u Šangaju.
i Adolf avionom nastavljaju ka Australiji, ali zbog oluje usred noći sleću ranije. Sleteli su usled džungle i ostali bez goriva, hrane i vode.
Dani su prolazili, a glad ,žeđ i nepodnošljiva vrućina su ih mučili.
Napao ih je roj otrovnik močvarnih muva, od kojih su pobegli skokom u zaliv. Tu mukama nije bio kraj, jer ih je tokom preplivavanja napao krokodil.
Iako su jedva izvukli živu glavu, snaga ih je polako napuštala. Očajni, žedni, setili su se da je u hladnjaku aviona ostalo vode. Nakon što su jedva preživeli od plovka aviona napravili su kanu.
Plovili su zapadno ali stotinama kilometara nisu naišli ni na koga. Posle četiri dna došli su na vrelo pusto ostrvo, gde su se već pomirili sa smrću.
Prošlo je ukupno 39 dana, kada ih je pronašlo lokalno pleme Aboridžina. Domoroci su im dali hranu i vodu i brinuli o njima 7 dana dok nisu stigli spasilački timovi koji su ih nedeljama bezuspešno tražili.
Bertam i Klausman su postali prave zvezde, a vest o njihovoj čudnoj avanturi obišla je svet.