Na prvom mestu poslova pred kojima je blistava budućnost je medicinska sestra, na drugom mestu je programer mobilnih aplikacija, dok sledeća tri popunjavaju operativni i finansijski menadžeri, te analitičar menadžmenta.
Pandemija je promenila perspektivu mnogim poslovima za veoma kratko vreme. Zbog toga se „Biznis insajder“ pozabavio računicom koji će to poslovi u narednih deset godina biti najprofitabilniji, uz pomoć podataka i projekcija američkog ministarstva rada.
Budućnost rada izgleda da je svetla za medicinske radnike, IT stručnjake i razne vrste menadžera. Među prvih deset mesta ove liste su i analitičari istraživanja tržišta i marketinški stručnjaci, poslovođe medicinskih i zdravstvenih usluga, doktori, menadžeri informatičkih sistema, te računovođe i revizori.
Istraživanje „World Economic Forum“ – „Future of Jobs Report“ sličnih je tvrdnji kao pomenuta lista, jer kaže da će zanimanje budućnosti biti analitičar podataka. Razne liste sa poslovima budućnosti izlaze nam svakodnevno, a u njima često budu i zanimanja za koja nismo baš čuli, poput analitičara IT bezbednosti, ali i onih koji kao da su tu oduvek – geronto-domaćica.
Dragan Varagić, strateg biznis transformacije i e-poslovnog razvoja, kaže da smo u vremenu u kojem se stvara jako veliki broj novih zanimanja. Pred decom i roditeljima koji treba da ih usmere na neko zanimanje, kao i pred ljudima koji menjaju karijeru, šuma je novih različitih stvari.
-Poenta je da ne možemo znati šta će biti za 30 godina. Evo primer, 2008. godine su počele da se šire društvene mreže. Da ste 2005. nekom rekli da će postojati zanimanje „komjuniti menadžer“, koji vodi naloge, on vam ne bi verovao. Zato se treba fokusirati na prenosive veštine koje ne zavise od radog mesta, ali utiču koliko ćete dobro raditi posao i koliku ćete platu dobijati – kaže Varagić.
Od svih zanimanja koja će doživeti procvat u naredne tri decenije, pretpostavka je da će najbolje biti plaćeni softver developer i direktor prodaje. Sa druge strane, što posao radi veći broj ljudi, ne očekuje se i veća plata, poput recimo, trgovaca. Zbog toga, kako dodaje Varagić, objedinjavanje različitih znanja postaje ekstremno važno. Jako ste dobri u nekom poslu ako uz njega imate niz drugih veština u kojima ste prilično dobri.
Naučni komitet svetskog foruma proizvodnje WMF-a sastavio je listu najpotrebnijih veština i znanja u budućnosti, među kojima su digitalna pismenost, efikasna komunikacija sa ljudima i robotima kroz različite platforme i tehnologije, kao i svesti o sajber-sigurnosti.
Dekan Fakulteta tehničkih nauka, prof. dr Rade Doroslovački kaže da godinama uspešne strane i domaće kompanije pokazuju veliko interesovanje za njihove inženjere svih struka koje obrazuju, čak i pre nego što završe svoje studije.
Konkretno, u poslednjim godinama primećuje se rast potražnje za strukama iz oblasti IKT, građevinarstva, mašinstva i elektrotehnike. Svakako to nije iznenađujuće za struku informacionih tehnologija, ali mu je izuzetno drago što se ponovo primećuje evidentni porast zainteresovanosti za oblasti mašinstva, građevinarstva i elektrotehnike.
– U Nacionalnoj službi za zapošljavanje nemamo nezaposlenih inženjera koji su završili studije pomenutih struka na našem fakultetu. Tradicinalne inženjerske struke (elektrotehnika, građevinarstvo, mašinstvo…) u budućnosti će sigurno postojati, ali unapređene IT tehnologijama.
Bez računarstva i IT struka ne možemo ni zamisliti budućnost jer su danas, u svim oblastima privrede, ali i svakodnevnog života, ova znanja sve potrebnija, te možemo očekivati da će potražnja za njima nastaviti da raste. Takođe, prisutna je i sve veća potreba za zanimanjima koja zahtevaju multidisciplinarna znanja što će, kao odgovor, imati otvaranje novih interdisciplinarnih studijskih programa u budućnosti – rekao je Doroslovački.
Prema analizi koja je rađena naspram podataka američkog zavoda za statistiku, a koja obuhvata projekciju do 2026. godine, među 30 najtraženijih zanimanja pola su iz medicinske struke, kažu iz Infostuda. Tako će u narednih 20 do 30 godina tržište rada biti izmenjeno. Broj ljudi će se povećati na 8,5 milijardi, a poslovi budućnosti biće vezani za medicinu te čak i klimatske promene.
Ipak, ne treba zanemariti ni zanate jer su ti kadrovi poslednjih godina najdeficitarniji. Slavko Novaković, predsednik Udruženja zanatlija Novog Sada, kaže da zanati u budućnosti neće izumreti.
– Nove tehnologije polako ulaze i među naše zanatlije, neki nisu ni svesni toga koliko su se zanati već promenili. Kada smo u Koblencu obilazili jedan institut, kažu nam kako ćemo da obiđemo kovačnicu. Odmah vam na pamet padne zagušljiva prostorija gde se kuju sablje i potkivaju konji. Međutim, kada smo došli, mladići sede za kompjuterima. Crtaju modele. Posle idu u drugu prostoriju sa strugovima gde to kuju. Nema više nakovnja i vatre, ali to su i dalje kovači – izjavio je Novaković.
Kako dodaje, ono što nas izvesno čeka u budućnosti je da ostajemo bez majstora. Ako se ovako nastavi, nećemo moći pronaći čoveka da nam popravi instalacije ili ugradi keramiku.
Prema mišljenju stručnjaka, bez posla bi u budućnosti najlakše mogli ostati čistači, taksisti i konobari.
Biznis insajder lista
- 1. medicinska sestra
- 2. programer mobilnih aplikacija
- 3. operativni i finansijski menadžeri
- 4. analitičar menadžmenta
- 5. analitičari istraživanja tržišta
- 6. marketinški stručnjaci
- 7. poslovođe medicinskih i zdravstvenih usluga
- 8. doktori
- 9. menadžeri informatičkih sistema
- 10. računovođe i revizori
(Izvor: Srbija Danas)