Bogatstvo ruskih oligarha je toliko veliko da bi njihovo udruživanje bilo dovoljno za život nekoliko generacija. Neki milijarderi pripremaju svoje potomstvo za upravljanje imovinom, drugi smatraju da lako stečen novac uništava život naslednicima i pristalice su samostalnosti.
Časopis „Kompanija“ piše o principima vaspitavanja dece u pet porodica ruskih biznismena, koji se nalaze na listi Forbs.
Vladimir Potanjin („Norilski nikl“, bogatstvo – 19,7 milijardi dolara)
Vladimir Potanjin ima sedmoro dece. On i njegova žena smatraju da decu ne treba sklanjati od svih iskušenja i praviti im „komforan život“. Po njegovim rečima, ne treba ih oslobađati poteškoća, naprotiv, potrebno je „postepeno ih na njih navikavati“.
„Druga je stvar to da su roditelji dužni da prate nivo opasnosti kome se deca izlažu u svom istraživanju sveta. Ne treba decu sasvim odvojiti od poteškoća u životu. Treba im dati savete kako se boriti, kako se ponašati u teškim situacijama, kako prihvatiti određene događaje“, kaže Potanjin u intervjuu za Forbs.
U porodici milijardera se aktivno bore protiv „gedžetomanije“. Starijoj deci ne dozvoljava korišćenje elektronskih uređaja više od 30 minuta na dan, dok se mlađoj deci zabranjuje njihova upotreba. Na ovaj način se deca uče da razvijaju svoj um i da ne zavise od veštačke inteligencije, objasnio je Potanjin.
Milijarder se uvek trudi da ima vremena za svoju porodicu i decu, čak i u najopterećenijim danima. Kako kaže, supruga ga je naučila pravilu da ako nije na službenom putu on mora bar da uđe u dečiju sobu, da sa njima provede neko vreme, makar dok gledaju crtane filmove. Kako je naveo, on svoju decu vidi samo u Rusiji, ali ne isključuje mogućnost da se obrazuju u inostranstvu, ali da se vrate u domovinu.
„Ja ću podržati decu da se obrazuju tamo gde su najrazvijenije oblasti, ali da primenjuju znanje u svojoj zemlji. Sve ću učiniti kako bi oni ostali sa mnom u Rusiji, čak i samo zbog toga što i ja ne želim nigde drugde da živim“, pojasnio je Potanjin.
Ćerka biznismena, Anastasija, nedavno je otvorila galeriju umetnosti „Artis“. Njena braća žive u Americi. Ivan je završio MGIMO i sada radi kao analitičar u Njujorškoj finansijskoj kompaniji „LR Global“. Vasilij je u Njujorku završio „Friends Academy“, a sada je u školi biznisa Tepera na univerzitetu Karnegi – Melon.
Što se tiče nasledstva, biznismen podržava stav, da deca moraju da budu materijalno obezbeđena, ali im pritom ne treba dati da raspolažu milijardama.
U februaru 2013. godine Potanjin se priključio inicijativi Bila Gejtsa i Vorena Bafeta „The Giving Pledge“ i obećao da će polovinu svog bogatstva dati u dobrotvorne svrhe.
„Ako želiš da svom sinu učiniš nešto dobro daj mu milion, a ako želiš nešto loše onda milijardu“ – voli često da ponovi Potanjin. U teoriji udeo svakog deteta u nasledstvu biznismena je 2,8 milijardi dolara.
Vladimir Lisin (NLMK, bogatstvo – 18,1 milijarda dolara)
Predsednik Odbora direktora Novolipeckog metalurškog kombinata (NLMK), Vladimir Lisin, voli da spomene da ga je upravo briga o deci motivisala da se bavi ovim biznisom kako bi porodici obezbedio dobar život. Kako objašnjava, on se trudi da nauči decu da streme ka boljem i da nije važno čime se bave, svejedno je da li „odnose smeće, igraju fudbal ili leče ljude“.
Lisin priznaje, da njegovo troje dece „imaju velike mogućnosti izbora“, koje on nije imao kao mlad. Stariji sin Dmitrij je milijarder i odavno je započeo svoj biznis. Njegovo prvo radno mesto u biznisu oca je bilo direktor kompanije „Rumelko“. Za četiri godine, od 2006. do 2010., njegov sin je prošao put od konsultanta odeljenja za upravljanje imovinom do direktora strateškog planiranja.
Dmitrij se na poziciji direktora u holding kompaniji „Rumedija“ bavio medija biznisom, a zatim je postao član Odbora direktora u većini transportnih akcija Lisina. Sin ne krije uverenje da je otac spreman da mu preda sve akcije „već sutra“. U biznis oca je uključen i drugi sin – Jurij, koji ima četiri odsto ofšora „Flečer“. Ćerka Anastasija studira na MGU. Vladimir Lisin ne voli uplitanje novinara u lični život. Taj stav su preuzela i njegova deca. Svako dete Lisina ima 7,6 milijardi dolara nasledstva.
Aleksej Mordašov („Severstalj“, bogatstvo – 16,8 milijardi dolara)
Aleksej Mordašov je u sred pandemije dobio ćerku i sada je otac sedmoro dece. Biznismen otvoreno govori: spreman je da pomogne naslednicima, ali nema nameru da insistira na svom pogledu na život.
„Oni sami moraju da grade svoju budućnost. Želim da im pomognem, ali ne znam da li će želeti da se bave ovim biznisom. Oni moraju sami da izaberu svoju sudbinu i da žive interesantan život, dodaje.
Naravno, veoma je važno to da sastavni deo njihovog života bude – upravljanje biznisom“, – kaže milijarder. Teško mu je da pronađe vreme za razgovore sa decom, ali se trudi da to ispravi.
„Nedavno sam čuo frazu: „Niko se na kraju svog života nije požalio da je malo vremena proveo u kancelariji“. U poslednje vreme više vremena provodim sa ženom i decom, više nego pre deset ili pet godina. Oni rastu, i kada oni odrastu, biće kasno“, – kaže biznismen.
Na spisku najbogatijih naslednika u 2020. godini sedmoro dece Mordašova zauzimaju 16. mesto. Svako dete ima bogatstvo od 2,6 milijardi dolara.
Mihail Fridman („LetterOne“, bogatstvo – 13 milijardi dolara)
Mihail Fridman ima petoro dece. On je sa svojim naslednicima izgradio „partnersko-poslovne“ odnose. Njegov jedini sin, oligarh Aleksandr Oželjskij, rođen 2000. godine, nije razmažen i trudi se da ide svojim putem. Zajedno sa prijateljima osnovao je kompaniju “AFF Hookah“, koja isporučuje koktele restoranima „Sixty“, „Misha Fisher“, “Salon“, „Veranda u dači“.
„Ja se nikada ne savetujem sa ocem na temu toga čime bi trebalo da se bavim. I iz principa nikada neću od njega tražiti novac – u startu imam više mogućnosti koje mi pruža obrazovanje i veze. Obratiti se ocu za pomoć bilo bi ponižavajuće“, – kaže Aleksandar. On kaže da ih otac nije razmazio i vaspitavao ih je veoma skromno. Po njegovim rečima, Fridman mu je usadio „osećaj gladi“, koji ga je motivisao da uradi nešto sam. Jedino na čemu otac nikada nije štedeo je – obrazovanje dece.
Starija ćerka Lora, koja je 1993. godište, studira na univerzitetu Jejl, gde je plesala u plesnoj grupi „Yaledancers“, a sada igra u izraelskom nacionalnom baletu. Ekaterina je 1996. godište, završila je Jejl, posle čega je ostala u Njujorku. Sada je menadžer „The Commission for Art recovery“, kompanije koja vraća Jevrejima umetnička dela koja su ukrali nacisti.
Nika je 2006. godište i ide u školu u Moskvi. Pre godinu dana Fridman je dobio još jednu ćerku, čije ime se ne navodi. Što se tiče Aleksandra, on je završio britansku školu i vratio se iz Londona u Moskvu. Zbog virusa korona je odložio odlazak u biznis školu „Šterna“ (SAD) i sasvim se posvetio biznisu. Bavi se nabavkama žvaka „Love Is“ i sredstava protiv pijanstva „Morning Care“ za prodavnice lanaca „X5 Retail Group“ i „Magnit“.
Teoretski svako Fridmanovo dete nasleđuje 2,8 milijardi dolara. Međutim, u 2016. godini Mihail Fridman je izjavio da deca neće dobiti njegove milijarde. Dodao je i da neće pozivati svoje naslednike da rade u kompaniji „Alfa-Grup“.
„Ne volim da dajem izjave, ali mogu da kažem da sam rešio – da će moj novac otići u dobrotvorne svrhe. Najgore što bih mogao da uradim za svoju decu, to je da im predam veliku sumu novca“, podvukao je biznismen.
Roman Avdejev („Rosium“, bogatsvo – 0,75 milijardi dolara)
Roman Avdejev, bez obzira što ima veliku sumu novca, nije ušao na spisak najbogatijih ljudi Forbs (750 miliona dolara). Međutim, kao biznismen sa velikim brojem dece, daleko je ispred svih. On i njegova žena vaspitavaju 23 dece, od kojih je 17 dece usvojeno. Vaspitanju i usvajanju porodičnih vrednosti on posvećuje veliku pažnju.
„Ja nikada nemam taj odnos „ja sam odrastao i veliki, zato sam u pravu“. Formula je jednostavna: moja deca treba da znaju, šta je dobro, a šta loše. Ali ništa ne namećem: kada porastu, sami će napraviti svoj izbor“, kaže biznismen.
Prema njegovim rečima, sva deca znaju za reč „ne“. Tako na primer, u našoj porodici imamo samo jedan ajped – kod glave porodice. „Kada deca traže da se poigraju, ja dajem, ali kada meni nije potreban. Ako mi je potreban – ne dajem im. Sve je jasno.“ Po mišljenju Avdejeva, potrebno je da u deci probudimo brigu i uvažavanje u odnosu i prema odeći.
„Jednom kada su stigli na vikendicu, shvatili su da je jedan sin zaboravio svoje stvari da ponese iz Moskve. I svako veče je sam morao da pere svoju odeću. Decu ne treba sklanjati od neprijatnih stvari, ne treba ih čuvati u staklenom zvonu i preterano štititi“.
Džeparac deca imaju kada krenu u školu i taj novac troše na hranu. Oni mogu svoj novac da troše kako žele, ali postoji jedan uslov: prvo moraju da lepo ručaju, pa tek onda da troše novac na grickalice.
Što se tiče nasledstva Avdejev podvlači: nema nameru da preda ni biznis, ni novac. Prema njegovim rečima, tradicija predaje posla nasledniku od samog starta nema nikakvog smisla.
„Ako drugačije razmišljate, onda će se desiti, da ćete odraslo dete vi hraniti i zabavljati. Savremeno društvo može to da dozvoli. Zato nije potrebno da predate svoj posao. Dovoljno je da nekome date zadatak da ga hrani i zabavlja. Očigledno je, da takvu budućnost ne želimo svojoj deci“, – zaključio je Avdejev. U teoriji, trenutno svako od 23 dece Romana Avdejeva će naslediti 32,6 miliona dolara.
(Izvor: Espreso=