Osećaj ogorčenosti zbog trenutne situacije ne dopušta nam da dišemo kako treba. Ali možete se osloboditi ljutnje, razumevanjem njene suštine i tada ćete živeti jedan miran i divan život. Ovo zahteva svakodnevni, mukotrpni rad, ali vredi… Odakle dolaze uvrede?
Ogorčenje nastaje kada se postupci bliskih nam ljudi ne podudaraju sa očekivanjem. To se zove i uzaludna očekivanja ili nadanja:
- Očekujemo da nas voljeni muškarac razume. Da razume koliko nam je potrebna njegova pomoć i angažovanost, a da pri tome ne moramo da ga zamolimo.
- Očekujemo da se otac našeg deteta seti kada dete ima časove u školi, kada ima troju već odgojili…
- Čekamo razumevanje prijatelja, a oni su zauzeti rešavanjem ličnih problema…
Primera ima mnogo, ali svaki od njih će ostati kao gorko razočarenje u našim glavama i našem srcu. Što više očekujemo, ogorčenost postaje sve jača.
Odakle dolazi očekivanje?
Ljudi koji se često podsvesno vređaju veruju da sve nešto MORA da bude:
- Muž mora da im donese kafu i doručak u krevet…
- Deca moraju da slušaju svoje roditelje…
- Prijatelji moraju da pomažu u teškim vremenima…
- Roditelji su dužni da pomažu svojoj deci i da ih podržavaju….
Znate li zašto?
A kada se događaji počinju odvijati suprotno njihovim očekivanjima, osoba doživljava razočarenje. I malo je verovatno da će u tom momentu shvatiti da sam sebe povređuje, da te uvrede ne dolaze sa strane, već od njega samog.
Dozvolite da vam ponovimo još jednom: Očekujući pomoć od drugih, vi sami sebe vređate! Očekujući da dobijete nešto od drugih, a vi sami ništa niste dali!
Jednom je učenik pitao svog duhovnog učitelja: „Učitelju, shvatili ste Božansku Mudrost, uvek ste u stanju potpunog odmora i dobrog raspoloženja. Niko vas ne nervira, niste ljuti ni na koga. Naučite me takvom ponašanju.“
„Da bi naučio ovo donesi mi providnu kesu i krompir.“ Učenik uradi kako mu je učitelj naredio: „Kada se na nekoga naljutite, napišite njegovo ime na krompiru i stavite ga u kesu,“ reče učitelj.
„Da li je to sve što treba da uradim?“ upita zbunjeno učenik. „Ne, ovu kesu uvek treba da nosite sa sobom gde god da krenete. I svaki put, kad budete iznervirani ili ogorčeni, morate da dodate krompir u tu kesu!“
„Dobro,“ reče učenik.
Prošlo je neko vreme, kesa je postajala sve teža i teža. Pored toga, krompir se počeo kvariti i ispuštati jak smrad. Tada učenik ode kod učitelja i reče: „Ne mogu više ovaj smrad da nosim sa sobom. Šta da radim?“ „Da li ti znaš da isto to nosiš u svojoj duši svaki put kad dopustiš da te neko naljuti ili uvredi?
Kad dopustite da vas nešto ili neko uvredi, niste ni svesni koliko opterećujete svoju dušu. Vremenom teret postaje veći. Ogorčenje postaje navika, a navika karakter. Dao sam ti priliku da teret nosiš u kesi, te da imaš mogućnost da ga ostaviš pored puta kada postane nesnosan. A šta si ti uradio? Nosio si ga svuda sa sobom!
Negodovanje je samo u tvojoj glavi. Reši se negodovanja u svojoj glavi i postaćeš zaista srećna osoba!“
(Izvor: Stil)