Fraza u kojoj se nečije neobično ili “ludo” ponašanje objašnjava padom s kruške, nastao je u davna vremena.
U vezi sa tom frazom nameće se pitanje zbog čega su glupost, smušenost, neljubaznost i slične negativne ljudske osobine povezane upravo sa kruškom, a ne sa nekim drugim drvetom ili voćkom (recimo, jabukom, trešnjom ili višnjom).
Objašnjenje za to može se naći u knjizi Veselina Čajkanovića, “Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama”.
Kako piše u toj knjizi, staro kruškovo drvo je kod našeg naroda na lošem glasu. U suprotnosti sa jabukom, kruška se smatra za “zlo drvo”, za drvo demona. U narodnim pripovetkama pod kruškom se skupljaju đavoli, a na njoj se nalazi i veštica.
Iako je kruška, prema mišljenju Čajkanovića, “u staroj religiji, izvesno, imala bolji ugled i čak uživala izvestan kult”, za šta se navode i brojni primeri, naš narod ju je uglavnom doživljavao kao “zlo drvo”, na kojem se skupljaju demoni, đavoli, veštice i druga zla stvorenja, pa čak i sama Smrt.
Zato je one koji bi se slučajno našli u tom društvu, na krušci, pa pali sa nje, narod smatrao ludim, glupim, nerazboritim i slično.
Tako su, onda, nastali i ustaljeni izrazi kao da je pao s kruške (u značenju: zbunjen, smeten, smušen i sl.) i nisam (nisi, nije itd.) pao s kruške (u značenju: nisam(nisi, nije itd.) lud, budala, glup, ograničen i sl.).
(Izvor: opsteobrazovanje.rs)