Grupa maturanata prestižnog fakulteta proslavljali su godišnjicu od završetka fakulteta. Došli su u posetu starom profesoru. Tokom posete razgovor je krenuo o poslu: maturanti su se žalili na razne poteškoće i životne probleme.
Profesor je otišao u kuhinju da skuva kafu, a kada se vrato na tacni je nosio šolje razne veličine i od različitog materijala: neke su bile plastične, neke staklene, neke porculanske, neke jeftine, druge skupe…
Kada su studenti podelili kafu međusobno, profesor je rekao: „Imajte na umu da su prelepe šolje razgrabljene, dok su jeftine ostale. I iako je normalno da za sebe želimo najbolje, to je ipak izvor svih naših stresova i problema.
Shvatite da sama šolja ne čini kafu boljom. Najčešće je jednostavno skuplja, ali ponekad čak skriva i ono što pijemo. U stvari, sve što ste želeli je kafa, a ne šolja. Ali namerno ste izabrali najbolje, a zatim pogledali šta su drugi „ugrabili“.
Sada shvatite: život je kafa, a posao, novac, položaj u društvu – sve je to šoljica. To su samo alati za održavanje života. Kakvu šoljicu imamo ne određuje kvalitet našeg života. Ponekad smo toliko skoncentrisani na šoljicu da ne shvatamo kako treba da uživamo u kafi.
Najsrećniji ljudi nisu oni koji imaju sve najbolje, već oni koji izvlače najbolje iz onog što imaju.“
(Izvor: Stil)