Sigurno da svi poznajemo Švajcarsku kao zemlju čokolade, satova i banaka, ali kladimo se da niste imali pojma o ovim zanimljivim činjenicama.
1. Švajcarci se venčaju kasno
Prosečna starost za muškarce je 32 godine, a za žene 30. S druge strane, stopa razvoda u Švajcarskoj je oko 43%, a prosečna dob kada švajcarske žene imaju prvo dete je 30,4 godina, što ih čini najstarijim ženama u Evropi po godinama u kojima rađaju.
2. CERN je smešten unutar granica Švajcarske
Vodeća svetska laboratorija za fiziku CERN nalazi se unutar granica Švajcarske. Pronalaženje univerziteta u Švajcarskoj za međunarodne studente je odličan izbor jer su švajcarske diplome prestižne i nude mnogo stipendija.
3. Univerzitet je jeftin
Na uglednom Ženevskom univerzitetu školarina iznosi 500 franaka po semestru, što znači 1000 franaka za jednu akademsku godinu. Ovaj opseg cena je uglavnom na javnim univerzitetima, ali lako možete pronaći skuplje privatne. Ipak, poredeći to sa cenama u SAD-u, ovo je jeftino!
4. Švajcarska ima mnogo jezera
Sa površinom od 580,03 km2 (224 kvadratnih milja), Ženevsko jezero je najveće jezero u Švajcarskoj. Deljeno je sa Francuskom (40.47% je na francuskom teritoriju) gde je poznat kao Lac Leman. Najveće jezero u Švajcarskoj je jezero Neuchatel sa površinom od 218,3 km2 (84 kvadratnih milja). U većem delu voda je toliko bistra da možete da pijete iz jezera. Samo ako ne možete da vidite dno jezera, smatra se prljavim.
5. Puno oružja, najniža stopa kriminala
Među industrijski razvijenim zemljama, Švajcarska ima jednu od najviših stopa posedovanja oružja. Međutim, to ne mora nužno da znači i više kriminala; Švajcarska zapravo ima jednu od najnižih stopa kriminala od svih industrijalizovanih zemalja. U 2010. bilo je samo 0,5 ubistava pištoljem na 100.000 ljudi, u poređenju sa 5/100.000 u Sjedinjenim Državama.
6. Najinovativnija država na svetu
Švajcarska se u 2018. godini, osmu godinu zaredom, plasirala na prvo mesto kao najinovativnija zemlja na svetu po Globalnom indeksu inovacija. Konkretno, ekonomija kantona Vaud pretrpela je neke velike transformacije. Od ekonomije koja se zasniva na poljoprivredi 1860. godine do zemlje startapa danas, Vaudova ekonomija je sada jedna od najvećih i najbrže rastućih u Švajcarskoj, zahvaljujući velikom sektoru usluga, raznorodnoj proizvodnoj bazi i fokusiranosti na nišna tržišta.
7. Veoma je mala
Švajcarska ima oko 41,277 kvadratnih kilometara, a stanovništva oko 8,42 miliona. Upoređujući to sa američkim državama, Kalifornija je gotovo 10 puta veća od Švajcarske.
8. 25% stanovništva je strano
Švajcarska ima jedno od najvećih udela stranaca među svim nacijama, oko 24,6% u 2015. Više od 80% stranaca koji žive u Švajcarskoj su iz evropskih zemalja, a gotovo polovina njih dolazi upravo iz Francuske, Nemačke, Italije, Portugala. Sa 19 stranaca u proseku na 1.000 stanovnika u 2014. godini, Švajcarska je vodeća u evropskim imigracijskim zemljama, daleko ispred Nemačke (11), Velike Britanije (9,8), Španije (6,6) i Francuske (5,1).
9. Jedna od zemalja sa najvišim kvalitetom života
Švajcarska možda ima neke od najskupljih gradova na svetu za živeti, ali njeni građani dobijaju vrednost za novac. Prema izveštaju o društvenom napretku, država sagledava „medicinsko“, „nutritivno“ i „pristup osnovnom znanju“. Indeks je 88,87 od 100.
10. Najmanje pretila evropska država
Možda vam nikad nije palo na pamet, ali još jedan razlog zbog kojeg je Švajcarska dobra zemlja za život, jeste prikladan život. Švajcarska je najmanje pretila evropska zemlja sa samo 17,5% stanovništva. Ako živite u SAD-u, dvostruko je veća verovatnoća da ćete biti gojazni jer je čak 33% zemlje gojazno.
11. Jedno od najskupljih mesta za život
Svetska anketa o troškovima života i istraživanje Mercer Cost of Living utvrdili su da je Cirih treći najskuplji grad na svetu. Cirih je takođe najnaseljeniji kanton sa 402.762 stanovnika. Srednja cena kuće tamo je 13.000 franaka (američkih 13.036 dolara) po kvadratnom metru, dok je prosečna mesečna cena zakupa: 2.324 franaka (2.330 američkih dolara) za trosobni stan. Međutim, prosečna godišnja plata je 103.296 franaka (103,298 američkih dolara), pa nije da mogu da se žale.
12. U njemu su dva najprihvatljivija grada na svetu
Koncept održivosti procenjuje koje lokacije širom sveta pružaju najbolje ili najgore uslove za život. Oni proučavaju pet širokih kategorija stabilnosti, zdravstvene zaštite, kulture i životne sredine, obrazovanja i infrastrukture. Ispada da su dva najpoželjnija grada Cirih i Ženeva.
13. To je mašina Nobelovih nagrada
Švajcarska nije poznata samo po svojim bankama, već i po tome što je globalni igrač na akademskom polju. Švajcarski univerziteti proizveli su 113 dobitnika Nobelove nagrade, a većina ovih dobitnika su naučnici.
14. Puno piju
Stanovništvo Švajcarske konzumira 36 litara vina, 56,5 litara piva i 8,4 litara čistog alkohola po osobi godišnje. A to su novi podaci koji pokazuju da je potrošnja zapravo opala! Normalno je da se 20% Švajcaraca uključi u piće (4-5 pića u sedećem položaju) najmanje jednom mesečno.
Kao rezultat toga, u Švajcarskoj se godišnje dogodi 1.600 smrtnih slučajeva povezanih sa alkoholom. Neke su posljedica alkoholnih pića, dok su druge uzrokovane dugoročnim posljedicama alkoholizma, poput problema s jetrom. U Švajcarskoj živi oko 250.000 alkoholičara – ili 3% stanovništva.
15. Imaju četiri nacionalna jezika
Njihova četiri nacionalna jezika su francuski (20,4%), nemački (64%), italijanski (6,5%) i retoromanski (nešto više od 1%). Tako da se možete osećati ugodno kao strani posetilac ili rezident, jer je sasvim prihvatljivo ne razumeti šta vam neko kaže, jer Švajcarci ionako ne razumeju Švajcarce.
16. Očekivani životni vek je visok
Pedesetih godina prošlog veka srednja dob je bila 32 godine. U 2015. godini, srednja starost stanovnika Švajcarske bila je 42,2 godine. Sa druge strane, Švajcarska tvrdi da ima najveći procenat ljudi starijih od 100 godina u Evropi i drugi najviši životni vek posle Japanaca. Naravno da će živeti dugo imajući u vidu čistoću vazduha, obilje pešačkih staza i dostupnost visokokvalitetne zdravstvene zaštite.
17. Manje od 15% Alpa zapravo pripada Švajcarskoj
Alpe su vrhunac svake turneje po Švajcarskoj. Iako se manje od 15% Alpa nalazi u Švajcarskoj, to je zemlja koju ljudi najtesnije povezuju s Alpama.
18. Niska stopa nezaposlenosti
U 2017. godini, stopa nezaposlenosti u Švajcarskoj iznosila je oko 4,8%. Taj mali broj je posledica prilično prosperitetne i stabilne ekonomije. „Većina zaposlenih radnika u zemlji poseduje relativno visok nivo obrazovanja i specijalizovana je, što u suštini omogućava zemlji da nudi visokokvalitetne poslove sa većim platama, a često garantuje i veći nivo produktivnosti i efikasnosti.“
19. Najveća plata i sigurnost posla
Kao rezultat ekonomske stabilnosti, odrasli Švajcarci u proseku imaju najviše novca u poređenju sa prosečnim iznosom širom sveta, pobedivši zemlje poput Sjedinjenih Država, Švajcarska ima treću najvišu platu i sigurnost posla od svih zemalja OECD. Švajcarski radnici zarađuju u proseku 57.082 dolara godišnje.
20. Švajcarska ima 208 planina i najveći broj vrhova u Evropi
U Švajcarskoj je dom 208 planina preko 3.000 metara visine. Divno iskustvo za izletnike u formi je Chamonix-Zermatt Haute Route, 12-dnevna klasična alpska staza koja će vas dovesti ravno do dobro prepoznatog Matterhorna. Švajcarska ima više visokih vrhova od bilo koje druge zemlje u Evropi koji su iznad 4000 metara.
21. Potpomognuto samoubistvo je legalno i privlači „turiste samoubice“
Prema švajcarskom zakonu, svako ko je zdravog uma i koji je tokom određenog vremena izrazio upornu želju da okonča svoj život, može zatražiti takozvanu dobrovoljnu smrtnu pomoć ili AVD. Međutim, ljudi moraju izvršiti samoubistvo vlastitom rukom, na primer tako što će sami uzimati lekove.
To je dovelo do priliva ljudi zvanih „turisti samoubice“ koji dolaze u Švajcarsku, uglavnom u Kanton Cirih, sa jedinom svrhom izvršenja samoubistva. Ukupno 956 (539 žena i 426 muškaraca) koristilo je ove usluge u 2015. prema zvaničnim podacima, u odnosu na 187 u 2003. godini. Postoji neprestani trend porasta, iako su samoubistva koja su potpomognuta još uvek samo mali deo svih smrtnih slučajeva u Švajcarska. Ukupni trošak je, dakle, 7.500 franaka bez pogrebnih i administrativnih usluga i 10.500 franaka s tim uslugama – i plaća se unapred.
22. 1/3 svih smrti su posledica srčanih bolesti
Najnoviji uzrok smrti Federalnog zavoda za statistiku pokazao je da se 21.512 – ili jedna trećina svih smrti u Švajcarskoj 2013. – može pratiti do srčanih bolesti. Ta se brojka, međutim, smanjila od pre 20 godina, kada je iznosila 41%. Rak je bio odgovoran za još 26% smrtnih slučajeva. Rak pluća, koji se u Švajcarskoj pokazao najsmrtonosniji oblik bolesti duži od 40 godina, odneo je oko 3.200 života u 2013. godini.
Zbog starenja stanovništva Švajcarske, broj smrtnih slučajeva povezanih sa demencijom raste. U 2013. godini skoro 6.000 smrtnih slučajeva u zemlji bilo je direktan uzrok demencije, dok je 1995. ta brojka iznosila 2.100.
23. Švajcarsko meso je među najskupljima na svetu
124% skuplje od prosečne evropske cene. Pola kilograma mesa je oko 12-14 franaka. Biftek od 200 grama u švajcarskom restoranu u blizini aerodroma u Cirihu koštati će vas 37,50 franaka (38 dolara), dok će veća šnicla tik iznad nemačke granice u Singenu koštati 20,90 evra (22,90 franaka ili 23 dolara). To je duplo veća cena za gram, u Švajcarskoj. Visoke švajcarske tarife na uvoz hrane i pića dizajnirane su kako bi zaštitile lokalne poljoprivrednike koji uglavnom imaju manje farme od međunarodnih konkurenata.
24. Niske stope ljudi koji žive u siromaštvu
Oko 530.000 ljudi u Švajcarskoj živi na granici siromaštva, na osnovu mesečnog dohotka od 2.219 franaka (2,275,40 dolara) za samohrane ljude i 4,031 franaka za porodice sa dve odrasle osobe i dvoje dece. To je 6,6% stanovništva u poređenju sa 9,3% u 2007.
Udeo švajcarskog stanovništva koje živi u ekstremnom siromaštvu (4,6%) jedan je od najnižih u Evropi (prosek 18,6%). Otprilike 9,7% švajcarskog stanovništva ne može sebi da priušti nedeljni odmor u inostranstvu – evropski prosek iznosi 36,9%.
25. 4 od 5 najskupljih gradova za kafu su Švajcarci
Ženeva, Bern, Bazel, Cirih. Starbucks je izabran kao faktor indeksa, jer predstavlja najrasprostranjeniji lanac kafe sa najboljim cenama u svetu i kao takav nudi zanimljiv ekonomski barometar između zemalja. Razlika u ceni Grande Latte-a kretala se u rasponu od 1,21 funte u Brazilu do 5,72 funte u Švajcarskoj.
26. Švajcarska je spremna za nuklearni rat
Ima dovoljno skloništa za nuklearne napade da primi celokupnu ljudsku populaciju, zbog zakona koji zahtevaju da svi imaju pristup skloništu u svojoj zgradi ili u blizini. Švajcarska vojska usred naseljenih sela čuva u potpunosti zalihe bunkera, prerušenih u čudne seoske domove.
27. Zemlja satova
Kada su kalvinisti zabranili nakit 1541. godine, zlatari i draguljari u Ženevi osmislili su izum satova, pošto je funkcionalni časovnik bio prihvatljiv. Od tada se pokazalo da je jedna od najuspešnijih industrija zemlje, dostigavši sadašnji status četvrtog najvećeg izvoznika u Švajcarskoj.
28. Prave i jedu puno čokolade
Nije ni čudo što je Švajcarska poznata u svetu po svojoj visokokvalitetnoj čokoladi, ali znate li koliko se čokolade tamo pravi i konzumira? Godišnje se pojede oko 11 kilograma čokolade.
29. Ekološki prihvatljiva zemlja
Švajcarska je jedan od svetskih lidera u oblasti reciklaže i upravljanja otpadom. Švajcarci uspešno odvajaju i recikliraju organski i reciklirajući otpad, dok ostatak pretvaraju u energiju. Štaviše, Švajcarska svojim građanima pruža gotovo svu struju prilagođenu CO2. 39% električne energije dolazi iz nuklearnih elektrana, dok 56% proizvode hidroelektrane.
30. Rodno mesto Crvenog krsta
Možda niste znali, ali sličnost švajcarske zastave sa Crvenim krstom nije slučajnost. Crveni krst ima 97 miliona volontera i osnovan je 1863. godine u Ženevi u Švajcarskoj gde i danas postoji njegovo sedište.
31. LSD je prvo napravio švajcarski hemičar
Švajcarski hemičar Albert Hofmann je 1943. godine, dok je vršio testove za lečenje migrene u Bazelu, slučajno apsorbovao jedinjenje LSD kroz vrhove prstiju. LSD-ova psihodelična svojstva otkrivena su 5 godina kasnije kada je sam Hofmann slučajno progutao nepoznatu količinu hemikalije.
32. Ne možete svoje ime imenovati kako god želite
U Švajcarskoj je zabranjeno dati ime detetu koje može naštetiti detetovim interesima. Ovo se pravo npr iskoristilo kada su vlasti zabranile švajcarskoj muzičarki Christine Lauterburg da svoju ćerku nazove „Leksikon“ („predmet“, a ne ime).
33. Švajcarski tunel Gotthard najduži je na svetu
Švajcarski tunel Gotthard najduži je na svetu, dužine je 57 km (duži je 7 km od tunela Kanal između Engleske i Francuske). Bilo je potrebno 17 godina da se izgradi.
34. Najpoznatija Ajnštajnova formula
Albert Ajnštajn je razvio svoju čuvenu formulu za ekvivalentnost mase-energije u Švajcarskoj. Svoju teoriju relativnosti razvio je tokom studija i života u Bernu, nakon što se odrekao svog nemačkog državljanstva kako bi izbegao vojnu dužnost.
35. Najviša evropska železnička stanica
Najviša železnička stanica u Evropi je u Švajcarskoj, na vrhu Jungfraujoch na 3454 metra.
36. Dom najdužih stubišta na svetu
Ovo stepenište ima 11.674 stepenica i visinu od 1.669 m, što ga čini najdužim stepenicama na svetu. Nije otvoreno za javnost, ali postoji javna vožnja jednom godišnje kako biste uživali u ovom pogledu (i malo se znojili).
37. Jedna od najpametnijih zemalja u matematici i nauci
U novom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Švajcarska je stigla na 8. mesto.
Švajcarska je, zaista, zemlja čuda.
(Izvor: Beograd.in)