Prijatelji, hteo sam da vam kažem zašto ne smete da tučete decu (ako vam iz nekog razloga to nije očigledno).
Kada smo u stanju stresa, na primer, pretnja nam „visi iznad glave“, rugaju nam se ili nam nanose fizičku bol – grupa takozvanih glukokortikoidnih hormona se oslobađa u krvi. Ovu su „hormoni stresa“ koji su odgovorni za reakciju na napad „udari ili beži“.
Ovaj proces je prilično složen i dugotrajno utiče na telo. Zbog toga se kod dece u prisustvu roditelja (posebno majke) ovi hormoni ne oslobađaju u krvi. Tako priroda štiti detetovo telo u razvoju od dodatnog opterećenja.
Ako roditelj sam postane izvor stresa, tada dete neće to nasilje da percipira kao opasnost. Odnosno, nema stresa, njemu je to „normalno“, sve je u redu, TAKO MORA BITI jer dolazi od roditelja.
Šta mislite, u kakvu će osobu izrasti vaše dete koje od malih nogu veruje da su NASILJE I AGRESIJA NORMALNO STANJE? A šta će se dogoditi ako dete dođe u dodir sa stvarnom pretnjom od odrasle osobe?
Odgovoriću vam sa psihološkog, a ne fiziološkog stanovišta. Postoje dva scenarija: dete će postati agresor ili žrtva.
Tući dete znači slomiti njihovu veru u život.
Molim vas da pronađete snagu u sebi i shvatite koliko nije u redu tući decu! Moguće je da ste i sami bili pretučeni u detinjstvu i sigurno se i dan danas sećate tih batina kao najbolnije stvari u detinjstvu.
Prijatelji, ovo je veoma ozbiljna i veoma važna tema. Iskreno se nadam da ćete shvatiti o čemu vam pričam.