Muslimanka sam i udala sam se za srbina, za mene te verske razlike ne postoje, tačnije to su velike gluposti.
Moji roditelji nikada nisu prihvatili to, godinama sa mnom čak nisu ni razgovarali. Danas imamao komunikaciju, ali moj muž je i dalje za njih ONAJ DRUGE VERE. Moj muž ih bez obzira na sve poštuje i nikada ništa loše nije rekao za njih.
Za mene on je najbolji muž na svetu. Lep, zgodan, pažljiv, obrazovan, poslovan… Trenutno je profesor na jednom fakultetu. Letos zove me majka da me pita može li moj muž pomoći da neka ćerka od rođake dobije posao u kompaniji čijeg direktora on lično poznaje i sa kojim je dobar prijatelj.
Mama mi je, ali je taj potez odvratan. Kada sam ga pitala on je rekao da može i da će mu biti zadovoljstvo da pomogne svojoj tašti, ali ja sam mami nakon par dana rekla da ne može pomoći.
Kada ga ni nakon 10 godina braka ne mogu zvati ZETE onda neka ne traže pomoć od ONOG DRUGE VERE, kako ga zovu.“