Ja sam Marijana. Ne poznajete me? Istina, nema me ni na Instagramu, ni na Facebooku. Ne četujem. Ako me želite upoznati, možete doći kod mene – napisala je devojčica u sastavu.
Devojčica Marijana 12-godišnjakinja je koja nema laptop, internet, nit telefon, a njen je sastav prekrasna i tužna priča koju donosi emisija ‘Provjereno’.
Njena razredna, učiteljica hrvatskog jezika iz Osnovne škole Molve, Marija Halaček, za nju ima samo lepe reči i kaže da je drugačija. – Ona nikad nije rekla – ‘E ja bi baš to, joj pogledaj kako se ova obukla, kako je bila negde’. Nema takve uzore. Njeni uzori su nešto sasvim drugo i zato je posebna – rekla je Halaček koja je prepoznala njezin talent za pisanje.
– Ja sam Marijana. Ne poznajete me? Istina, nema me ni na Instagramu, ni na Facebooku. Ne četujem. Ako me želite upoznati, možete doći kod mene. U moju ulicu ili školu. Ili mi mašite dok čekam na autobusnoj stanici. Lako ćete me prepoznati. Ja sam ona koja ne drži mobilni u rukama – piše u sastavu koji je napisala Marijana. – Tražila je temu, a ja sam uporno vraćala, daj nešto od sebe. Pitaj se po čemu si posebna. Došla je sledeći dan i rekla da je razmislila. Spustila je glavu dolje. Bilo joj je neugodno. Rekla je: ‘Znate, meni je neugodno, ali ja mislim da sam posebna jer imam sve petice’. Ja kažem: ‘To je dolično, baš zato si posebna – ispričala je učiteljica za ‘Provjereno’. Naime, Marijana je napisala sastav o detinjstvu bez telefona i interneta sa kojim je osvojila drugo mesto na državnom književnom takmičenju “Mato Lovrak“.
– Znali su mi se rugati jer nemam internet, ni telefon, pa da nam je kuća ružna, mislim, to sve oni nisu nama baš sad u oči govorili, ali dok oni to vide, to jako boli. Ne osećam se baš dobro zbog toga, zapravo uopšte. To drugi ne bi smeli raditi. Ali dobro, ne trebamo mi njih uvek slušati nego glavno da verujemo u sebe i imamo jedni druge – skromna je Marijana. Za nagradu je dobila telefon i laptop koji deli sa braćom i sestrama, a nekih većih želja Marijana nema. – Ne bih ništa hela za sebe, samo bih hela biti učiteljica i da prolazim razrede sa 5,0 kako je to bilo i do sada i da idem na fakultet i da budem učiteljica da učim druge. Snovi se ostvaruju, ali nije to baš tako bajno. Pa valjda budem mogla sve što hoću, ali možda i ne budem – kaže Marijana.