Starije generacije same su išle po svoj prut kojim će ih kasnije mama i tata kazniti, a ista ta deca danas imaju svoju decu i često govore da im je „ćale čistio čakre šamarima, pa vidi sad koliki sam, ništa mi ne fali“. Ima, naravno i onih koji su strogo protiv batina kao metoda vaspitavanja, ali nažalost, i dalje su u manjini.
Činjenica je da roditelji u Srbiji sve manje fizički kažnjavaju decu, ali to je i dalje zastupljena metoda. Procenjuje se da svaki treći roditelj koristi batine kao vaspitnu meru onda kad ostane bez pravih reči i strpljenja. I dok stručnjaci ukazuju da batine samo kratkoročno rešavaju problem i ostavljaju bolne emocionalne tragove na deci, pojedine mame i tate mišljenja su i dalje da je batina iz raja izašla. Svoje stavove uglavnom iznose na društvenim mrežama i tim prilikama raspiruju žestoke polemike.
Decu ne treba tući, moja keva je grešila i lešila nas od batina zato je mogla svuda da nas vodi, bile smo mirne i neprimetne, usta smo otvarale kad nas nešto pitaju, a na ponudjeni slatkiš smo čekale da klimne glavom pa tek onda uz ‘hvala’ uzimale, velika greška u vaspitanju
— Elvira Hancock (@samo_Elvira) September 22, 2018
– Nije pedagoški tući decu. Nije. Kada ste poslednji put videli vaspitano dete? E, to je zato što nije pedagoški – tvrdi jedna Tviterašica.
Nije pedagoski tuci decu. Nije. Kada ste poslednji put videli vaspitano dete? E, to je zato sto nije pedagoski
— Elvira Hancock (@samo_Elvira) April 29, 2014
Onaj koji misli da decu ne treba tući, taj nije imao moje dete :-) – poručuje jedan tata.
Onaj koji misli da decu ne treba tući, taj nije imao moje dete :-)
— Vladimir Đačić (@vdjacic) February 15, 2014
Ima i onih koji su protiv batina, ali su za metode zastrašivanja – batinama.
– Decu ne treba tući, deca treba da se boje same pomisli da mogu dobiti batine. To je vaspitano dete. A ima i onih koji prenose navodne savete starijih pedijatara: „Nekad su pedijatri, ako se roditelj žali na dete, savetovali:ne valja tući decu, al ako morate gledajte da ga otkinete od batina za nauk“.
Nekad su pedijatri, ako se roditelj žali na dete, savetovali:ne valja tući decu, al ako morate gledajte da ga otkinete od batina za nauk.
— HenryChinaski (@turnsinto) November 8, 2017
Da li treba tući decu?
Iako će batine zaustaviti neželjeno ponašanje, dugoročno gledano, prave mnogo veći problem jer ostavljaju emotivne tragove i deci šalju pogrešnu poruku. Činjenica je da nasilje rađa nasilje, o čemu svedoče upravo izjave „i mene su tukli, pa šta mi fali“.
Naša sagovornica Dragana Stanković, psiholog i urednica portala „Psihologija online“, ističe da vaspitanje i podizanje dece nije lako, ali ni da fizičko kažnjavanje ne bi smelo da se koristi kao metod. Ona nam je otkrila i kojih pet poruka šaljemo deci kad na njih dignemo ruku.
UMANJUJETE IM SAMOPOŠTOVANJE
Kad roditelj koristi batine kao vaspitnu meru, kod deteta se javlja pitanje: „Šta nije u redu sa mnom?“. Dečje samopoštovanje je važna, ali krhka stvar i zato vodite računa. Imajte u vidu i da vi sami više cenite i slušate ljude koji vas podržavaju i ohrabruju, a ne one koji vas omalovažavaju, bilo psihički ili fizički.
NASILJE NE REŠAVA PROBLEME
Fizičkim kažnjavanjem dece pokazujete im da se problem rešavaju nasiljem. Tako im šaljete poruku: „Ako mi se ne sviđa to što radiš, ja ću te udariti.“ Zato razmislite kakav primer dajete detetu, od kog, pri tome, zahtevate da ne bude agresivno.
U PRAVU JE ONAJ KO JE SNAŽNIJI
Kad batinama ukazujete detetu da je uradilo nešto pogrešno, vi mu zapravo šaljete skrivenu poruku da onaj ko je snažniji i veći odlučuje o tome šta je u redu, a šta ne. To može navesti vaše dete da pomisli da će, kad odraste i postane snažnije od vas, moći da vas udari. Zato se neretko dešava da kad odrastu, deca zlostavljaju roditelje zbog frustracija iz detinjstva jer batine remete odnos na relaciji roditelj–dete. To je posebno uočljivo u adolescenciji kad fizičko kažnjavanje često više nije izvodljivo.
LOŠE EMOCIJE SE GAJE
Iako batine zaustavljaju neželjeno ponašanje, one s vremenom i čestim korišćenjem postaju neefikasne. Pritom, suštinski imaju dvostruki negativan efekat na dete.
– Prvo, nanose mu bol i povređuju ga telesno, a sa druge strane izazivaju veoma negativna osećanja, koja se mogu manifestovati kao poremećaj ponašanja, agresivnost prema vršnjacima ili utučenost – kaže Stankovićeva.
Inače, razna istraživanja pokazala su da deca koju roditelji tuku odrastaju u manje emocionalno zdrave ljude od dece koja nisu fizički kažnjavana.
TREBA SE PLAŠITI JAČEG
Fizičko kažnjavanje kod dece stvara ogroman strah, koji često može da izazove i blokadu. To može biti uzrok zbog kog mališani imaju slabiju koncentraciju i rezultate u školi. Takođe, zbog straha od batina pokušaće često i da sakriju nešto loše što su uradili jer znaju šta sledi ako otkrijete istinu. Vi im batinama šaljete poruku da su loši i nevaljali, pa se onda i oni tako ponašaju.
(Izvor: Blic Žena)