U staroj Grčkoj, Sokrat je imao reputaciju mudrog čoveka vrednog poštovanja. Jednog dana, jedan poznanik je došao do ovog velikog filozofa i rekao: „Znaš li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?“
„Stani malo„, odgovorio je Sokrat. „Pre nego što mi kažeš to što želiš, to mora da prođe jedan mali test. Zove se Trostruki filter za ogovaranje”.
„Trostruki filter?“, upita poznanik.
„Tako je“, Sokrat je nastavio. „Pre nego što razgovaraš sa mnom o mom prijatelju, bila bi dobra ideja da na trenutak filtriraš ono što ćeš reći. Zato sam ga nazvao test trostrukog filtera. Prvi filter je istina. Da li si apsolutno siguran da je ono što nameravaš da mi kažeš istina?„
„Ne”, čovek je rekao: „Zapravo sam tek čuo o tome i…”
„U redu”, rekao je Sokrat. „Dakle, ne znaš da li je to istina ili ne. Sada ćemo pokušati drugi filter, filter dobrote. Da li je to što si želeo da mi kažeš o mom prijatelju nešto dobro?”
„Ne, naprotiv.”
„Dakle“, Sokrat je nastavio: „Želiš da mi kažeš nešto loše o njemu, ali nisi siguran da je to istina, ali i dalje može proći test jer je ostao još jedan filter: filter korisnosti. Da li će to što želiš da mi kažeš o mom prijatelju biti korisno za mene?”
„Ne, ne baš.”
„Pa”, zaključio je Sokrat: “Ako to što želiš da mi kažeš nije ni istinito, niti dobro niti korisno, zašto bih onda to ja uopšte želeo da čujem?”
„Pa”, zaključio je Sokrat i nastavio: “Ako to što želiš da mi kažeš nije ni istinito, niti dobro niti korisno, zašto bih onda to ja uopšte želeo da čujem?„