Jednom je jedna mlada žena otišla do svoje bake i požalila se kako joj je teško u životu. Nije znala kako dalje, a nije ni želela da “odustane od svega”. Bila je umorna od borbe – činilo se da čim reši jedan problem, pojavi se drugi.
Poslušavši je, baka ju je odvela u kuhinju. Ispunila je tri lonca s vodom i stavila da kuvaju na vatri dok voda nije provrela. U prvi je lonac stavila šargarepu, u drugi jaje, a u treći zrna kafe. Sela je i pustila da voda u loncima krčka. Nakon 20 minuta je ugasila vatru.
Onda je izvadila šargarepu iz lonca i stavila je u činiju. Nakon toga je izvukla jaje i stavila ga u činiju. Na kraju izvukla je zrna kafe sa vodom u kojoj su se kuvala i stavila ih u treću činiju.
Baka se okrenula ka svojoj unuci i upitala je: “Reci mi šta vidiš.”
“Vidim šargarepu, jaje i kavu”, odgovorila je.
Baka ju je onda zamolila da dotakne i oseti šargarepu. Učinila je to i uvidela kako je veoma mekana. Onda ju je baka zamolila da uzme jaje i razbije ga. Ispod ljuske se nalazilo tvrdo kuvano jaje. Na kraju je baka zamolila unuku da proba vodu u kojoj su skuvana zrna kafe. Unuka se nasmejala kada je osetila bogatu aromu kafe.
“Šta ovo sve znači, bako?”
Baka joj je objasnila da se svaka od tih ‘namirnica’ suočila s istom nevoljom – ključalom vodom. Ali, svaka je reagovala drugačije. Šargarepa je bila tvrda i nepopustljiva, ali nakon što je podvrgnuta ključaloj vodi omekšala je i postala slaba. Jaje je bilo krhko. Njegova tanka spoljašnja ljuska je štitila tekuću unutrašnjost, ali nakon što je podvrgnuta vrućoj vodi, njegova unutrašnjost je otvrdnula. Međutim, zrna kafe su jedinstvena. Nakon što su bili podvrgnuti vrućoj vodi, ona su zapravo promenila vodu.
“U kom se primeru ti pronalaziš, dete moje?”, upitala je baka svoju unuku.