Jedan čovek je podelio svoju životnu priču o velikom čudu koje ga je snašlo pod Ostrogom! Njegovu ispovest vam prenosimo u celosti:
Hteo bih nešto da se zna i da se napiše u vaše Manastirske spise. A to je, da zahvaljujući svetom ocu Vasiliju Ostroškom moja supruga Danijela Gutić i moja malenkost Miloš Gutić dobili sina Lazara 13.05.2010. godine.
Priča počinje tako što je supruga imala dva spontana pobačaja u roku od pet godina. Bili smo kod dosta lekara, i svi su rekli da nema nikakvih problema kod nje, a ni kod mene. I to što je imala dva spontana pobačaja, da se to samo od sebe desilo. Dosta smo razmišljali zbog čega se to dešavalo, pogotovo što smo oboje bili sportisti.
Ona se profesionalno bavila kajakom, a ja fudbalom. Nikakve poroke, niti smo pili alkohol, niti pušili cigarete, a kamoli još gore stvari što može da se dogodi čoveku. Iskreno što se tiče moje vere u Boga oca i sve što je sveto bilo je verujem, ali ne idem u crkvu ili manastire da se molim ili na liturgije, a kamoli da se posti sredom i petkom.
Tako isto razmišljanje je imala i moja supruga. Sve do jednog avgustovskog dana 2009. god, kada mi je supruga rekla da hoće da ide pod Ostrog, da se pomoli svetom Vasiliju za pomoć. U tom trenutku, ja sam joj rekao idi, ali ja trenutno ne mogu da idem sa tobom zbog posla. Nije htela da odustane od toga, pa je već pitala svoju mamu da krene s njom. Našla je agenciju koja prevozi vernike do Ostroga.
Došla je do svetog Vasilija i pomolila se. Zamolila je oca Vasilija da nam podari dete. Došla je kući sa puno sreće i utisaka. Rekla mi je da obavezno odem pod Ostrog.
Prošlo je neko vreme i supruga je zatrudnela. Bila je uplašena da se ne desi isti scenario kao i prethodnih dva puta. Ali bilo je sve u redu. Doktorka koja je vodila trudnoću joj je rekla da joj je termin u maju 2010. Kad smo saznali pol deteta, moja želja je bila da se zove Vasilije kad se rodi, dok je supruga rekla da nije ništa obećala svetom Vasiliju kako će se zvati dete. Dogovorili smo se ako se porodi 12. maja da se zove Vasilije ako se ne porodi tog datuma zvaće se Lazar.
Trudovi su joj počeli 12. maja 2010. oko podneva, trpila je svo vreme jer je mislila da nije još vreme za porođaj. Tek uveče oko 23 sata, odveli smo je u porodilište i imali šta da čujemo, a to je da je ona već odavno spremna da se porodi, jer je bila po njihovoj doktorskoj proceni već 7 prstiju otvorena. Ostavili smo je u porodilištu i čekali vesti. Tek su je porodili 13. 05.2010 oko deset do sedam ujutru, zbog nemarnosti lekara.
I tako je na svet došao Lazar-dete svetog Vasilija. Od tog trenutka, ja se svako veče molim Bogu i svetom Vasiliju i svim svecima za najvećim darom koji čovek može da doživi! Lazar mi je doneo radost i veru u Boga, jer ovim čudom koje se desilo meni i mojoj porodici govori da Bog postoji i svi sveci, i da sve što se dešava je božja volja. Hvala svetom Vasiliju Ostroškom što nam je podario Lazara. U znak zahvalnosti 2011. godine smo krstil Lazara pod Ostrogom. Hvala Sv. Vasiliju i neka mu je večna slava i milost!