Komšije se ne biraju, na žalost mnogih. Njih jednostavno „dobijate“ zajedno sa kućom ili stanom. Međutim, loše okruženje može naš život da pretvori u pakao. Postoji stara izreka koja kaže: „Prvo izaberi komšiluk, pa tek onda gradi kuću.“
Komšija vam može biti bilo ko: mentalno bolesni ljudi, zavidni, zavisni, agresivni, oni koji traže novac na zajam…. Međutim, na vama je da izbegnete komšijski sukob ako ikako možete. Najbolje je da nikad ne ulazite u prisne odnose sa komšijama. „Zdravo!“ za „Zdravo!“ i to je dovoljno.
Jedna žena se doselila u divnu novu kuću na periferiji. Prvi komšija joj je bio penzioner, naoko divan starac, ali…. Tom „divnom“ deki je smetalo sve: kako njena deca prave buku, ko joj dolazi, kada joj dolazi, kako se parkira, kako i gde baca smeće, što kosi travu, što ne kosi travu….
Kada je god mogao zvao je policiju i žalio se na raznorazne stvar… Okolo je hodao besno pomerajući usne ispod žuto-sivih brkova…
Žena je odlučila da se posavetuje sa psihologom, a on joj je rekao: potrebno je da poboljša odnos sa komšijom. Prvi korak je da sama bude tolerantnija, da prestane da se žali na njega i međusobna harmonija će se desiti… Psiholog joj je savetovao da ode do starca i izvini se zbog dotadašnje neprijatnosti. Žena je upravo to i uradila.
Napravila je kolače sa jabukama i otišla kod komšije na vrata. Pokucala, dala kolače i izvinila se zbog neprijatnosti i predložila primirje. Čovek je malo oklevao, ali je prihvatio izvinjenje i vremenom su postali prijatelji. Verovatno bismo sada mogli da zavšimo ovu priču ali, evo šta se dalje desilo…
Starac je svaki dan dolazio kod novih komšija čim bi oni došli sa posla. Sedeo je satima na kauču i pričao im o svojoj mladosti, žalio se na politiku.. Noću je zvao i pričao kako ga boli glava, kako mu pritisak skače i td. Ujutru bi ih presreo na kapiji moleći ih da „skoknu“ po hleb i mleko kako on po vrućini ne bi išao do prodavnice, da ga odvezu u dom zdravlja i td.
Ženi je bilo žao da mu kaže da ih ostavi na miru, da ih pusti da se odmore, da imaju svoj život.. Znala je da je starac sam, da nema dece i da je već socijalnoj službi rekao, ako mu se išta desi da će ona, komšinica, priskočiti u pomoć… Ali oni više nisu živeli svoj život, već njegov.
Zbližavanje sa komšijama nije ništa manje opasno od svađanja sa njima. A svađe se dešavaju mnogo češće kada se zbližite sa njima, to je jednostavno tako. Neprijatno je kada vidite da komšija prolazi pored vas bez pozdrava, ali to se može preživeti.
Mnogo je teže svaki dan „trpeti“ nepoznatog čoveka koji vam uzurpira privatni prostor i nema „meru“ niti zna za privatnost. Zbližavanje sa komšijama je mnogo lakše kada vam se poklapaju interesovanja, godine i td. Kada ste spremni za prijateljstvo… Ali ako niste spremni za nova prijateljstva, razmislite tri puta pre nego što sa kolačima pokucate na komšijska vrata.
(Izvor: Stil)