Elejn Palmer sklonila je na sigurno mesto 13 zlatnih sertifikata iz doba američkog Građanskog rata, znajući da će u nekom trenutku ta sredstva zatrebati njenoj porodici. „Iskoristi ih da popraviš kuću“ – rekla je ona svojoj unuci Lisi Linder.
Porodična kuća nalazi se u Azberi Parku u Nju Džersiju, a sredstva su trebala da obezbede finansijsku stabilnost za Lisu i njenu odraslu ćerku sa posebnim potrebama. Međutim, to nije išlo tako jednostavno u realnosti. Zapuštena, kuća je počela da propada.
Dok se vlasništvo nad objektom prenelo na Lisu 2012, nakon smrti majke osam godina ranije, ona je zaključila da je jedino što može da uradi da proda dvospratnicu iz kolonijalnog doba. Lisa nije mogla da priušti popravku. Nije mogla da plati ni porez na kuću i zadrži je. Takođe je planirala da preseli na Floridu, pa je prodala kuću firmi „Burk development“ u proleće 2013. Taj ugovor uključio je i sve predmete u kući.
Niko nije znao da se u podrumu kuće nalazi sef u kojem leže zlatni sertifikati sada vredni milione dolara. Kad je „Burk“ unajmio radnika Kita Šefera da očisti kuću, on je našao sef i otvorio ga, uzeo sertifikate i prodao ih dileru antiknih valuta Tomu Surini za 35.000 dolara. „Burk“ je saznao i prijavio Šefera policiji.
Sertifikati, od kojih su četiri prodana na aukciji za skoro 3,5 miliona, doveli su do dugogodišnje pravne bitke koja se fokusira na jedno pitanje – ko je njihov vlasnik?
U toku je izbor porote u slučaju Kita Šefera, optuženog za krađu, te Tomasa Surine, koji je optužen da je kupio i prodao te sertifikate iako je znao da su ukradeni. „Burk development“ i imanje Elejn Palmer tuže Šefera, Surinu i aukcijsku kuću „Heritidž“ u Dalasu koja je prodala ukradeni novac.
Zlatne sertifikate stvorili su američki zakonodavci 1863. kao način da akumuliraju zlatne novčiće u američkom Trezoru tokom Građanskog rata. Iako su izdati tek nakon rata, postali su lak način za trgovce i banke da premeštaju velike sume zlata. Izbačeni su iz protoka kad su se SAD pomerile sa zlatnog standarda tokom Velike krize, a posedovanje zlatnih sertifikata ilegalizovano na sledećih 30 godina, sve do 1964. kad je ponovo bilo dozvoljeno da se njima trguje.
Sertifikati iz Azberi Parka izdati su 1882, četvrta od devet zlatnih serija koje je Trezor emitovao tokom 70-tak godina koliko su bili u upotrebi. Oni se danas ne mogu razmeniti za zlato, ali i dalje imaju veliku kolekcionarsku vrednost. Advokati veruju da je novčanica od 500 dolara izdata 1882, koja je prodata na aukciju u Orlandu u januaru 2014. za preko 1,4 miliona dolara, ukradena iz podruma kuće Lise Linder.