Alija Sirotanović bio je jedan od simbola Jugoslavije. Rudar iz „Breze“, junak socijalizma, u istoriju je ušao osvanuvši na novčanici od 20.000 dinara. Ipak, to ga spasilo sudbine koja ga je zatekla u starosti – umro je u bedi.
Sirotanović je rođen u Trtorićima, kod Breze u BiH, u kraju u kom, nakon Drugog svetskog rata, a ni ranije, nije bilo mnogo posla osim onog vezanog za rudnik. Alija, kao i njegovih šestorica braće, radio je u rudniku, a rudarskim poslom su nastavili da se bave i većina njegove braće. Ali, krajem četrdesetih godina, nakon Titovog istorijskog „NE“ Staljinu, svetska politika je pogodila i rudnik Breza.
Naime, kao jedan od dokaza superiornosti njihovog sistema, socijalističke zemlje su, na inicijativu Sovjetskog saveza, pokrenule kampanju obaranja rekorda u proizvodnji – kopanju uglja, građenju pruga, stambenih objekata i slično.
Kao odgovor na Sovjetsku dominaciju na brojnim poljima, Jugoslavija, tadašnji „buntovnik socijalizma“, odlučila je da se uključi u igru. Vest se brzo proširila, a preduzeća širom zemlje su organizovala sastanke sa ciljem da pronađu disciplinu u kojoj bi mogli da obore neki od sovjetskih rekorda.
Alija Sirotanović, u rudniku Breza, javio se na jednom takvom sastanku i zatražio da se njegovoj brigadi omogući rad na tri gradilišta, da bi pokušao da obori rekord slavnog sovjetskog rudara Alekseja Stahanova. Naime, Stahanova brigada je, u toku samo jedne smene od osam sati, iskopala 102 tone uglja!
Nekoliko dana nakon pomenutog sastanka, svi dnevni listovi u tadašnjoj Jugoslaviji na naslovnoj strani imali su rudara iz Trtorića, koji je napravio uspeh kakav do tada nije upamćen – Iz jame „Rov vojvode Putnika“ je u toku samo jedne smene, sa svojih osam drugova, izvukao 152 tone mrkoga uglja. Jugoslavija je bila oduševljena, a Alija dočekao svojih pet minuta slave.
Dobio je „Orden socijalističkog rada“, upoznao Tita, pojavio se u svim tadašnjim medijima, a najveće ukazano poštovanje doživeo je 1987. godine, kada se njegov lik našao na novčanici od 20.000 dinara.
Za njega se vezuju brojne anegdote, od kojih je najpoznatija ona o lopati. Naime, legenda kaže da ga je Tito, dok mu je dodeljivao orden, pitao šta želi. Na to pitanje, Sirotanović je odgovorio kratko i jasno „Veću lopatu“.
Odgovor je oduševio Maršala. Kažu da su mu napravili, specijalnu, veću lopatu, a od tada je velika lopata u Bosni dobila nadimak „sirotanovićka“. Istina je da je Alija radio na takvom mestu da uopšte nije koristio lopatu. Naime, on je bio kopač, a radio je sa pneumatskom bušilicom. Tačnije, i za to kažu da je koristio dve u isto vreme.
Sirotanović se penzionisao sedamdesetih godina i živeo je povučeno u svom mestu sve dok, izdavanjem novčanice sa njegovim likom 1987. godine, nije ponovo dobio pažnju medija. Tada smo saznali tužnu istinu o tome da njegov rad nije bio adekvatno i nagrađen.
Naime, Alija je pod stare dan jedva sastavljao kraj s krajem od skromne rudarske penzije. Sličnu neslavnu sludbinu je doživela i novčanica sa njegovim likom, koja je nedugo posle toga, povučena iz opticaja zaslugom reformi Ante Markovića.
Alija Sirotanović je preminuo 13. maja 1990. godine, a ubrzo posle njegove smrti, nestala je da postoji i zemlja u kojoj je predstavljao simbol radnika – udarnika.