Da li ste bili na svadbi na kojoj u mikrofon čitaju ko je koliko para ili koji poklon doneo? Ovo pitanje postavio je jedan, očigledno začuđen tviteraš, a iskustva ljudi napisana u odgovorima su urnebesno smešna. Dok jedni nisu mogli da prestanu da se iščuđavaju, drugi su „umirali“ od smeha.
– Na vlaškim svadbama gasterbajtera se do kraja devedesetih obavezno vikalo u mikrofon ko je koliko dao. Pa kad krenu „ovaj daje 5.000 maraka“, „ovaj daje 4.000 maraka“, „ovaj daje 20.000 šilinga“, „ovaj daje samo 1.500 maraka, pič*a“ – napisao je neko.
U odgovorima se može naći i mišljenje da je u pitanju nekadašnji vojvođanski običaj, koji se zvao kravalj. U nekim delovima Srbije, zapisuje se šta je ko doneo i to isto odnesu kad ovaj nekog ženi ili udaje, objašnjeno je. Takođe, jedan od tviteraša nesigurno je pomenuo da je možda u pitanju običaj „slatka rakija“.
– Pošto mi je otac tada radio u inostranstvu, kad su čitali ko je šta doneo moji su bili predstavljeni ovim rečima: „A sad tetka i teča iz Ameriku. Nisu doneli poklon, al’ su dali devize, bato moj“. Plačem svaki put kad se setim…
– Moj prijatelj je na jednoj romskoj svadbi dao 30 evra. Kad su počeli da čitaju koliko je ko dao, prišao je stolu za poklone i dodao još 20. Malo kasnije stigao je na red i njegov poklon da se pročita i začuo je sa razglasa: „Raka je dao 30 evra i dodao još 20 evra“.
Oglasio se i jedan advokat, koji je priznao kakvu je neprijatnost doživeo, neupućen u ovaj običaj, ali se i našalio na svoj račun:
– Jooooj, blama! Kod klijenta rodom iz Bosne… A mi njegovi advokati, navikli da dobijamo, ne i da dajemo, doneli neki kineski tanjir… Morao sam da dopunim u mikrofon: „Ali molim vas! Molim vas! To je iz dinastije Ming tanjir!“ – napisao je on i dodao: „Nismo mu više advokati“.
– Jednu vlašku svadbu pod šatorom, i ud’ri tri dana, pamtim baš po tome, i nekom mučeniku koji je doneo mašinu za rezanje salame. Nisam ni znala da to postoji.
– Ja sam bio kad je stari svat sredio (preko veze) da za kuma pročitaju „u mikrofon“ da je dao 10 puta više maraka (njemačkih) nego što je stvarno dao… Jer „kum nije dugme“ a „kumstvo je svetinja“, ne?
Javili su se i oni koji nisu prisustvovali ovakvim venčanjima, ali su čuli za njih. Tako je jedna tviterašica rekla da zna za ovaj običaj postoji u Loznici i okolini, a druga se našalila: „Bila najbolja drugarica, i to na Kalemegdanskoj terasi! Pa i mi ovde znamo za red!“
Pomenuto je da ponekim delovima Srbije i zapisuju u svesku ko je šta doneo, da bi „domaćin, kada ode kod ovog na slavlje, vratio istom merom“. To se dosta zadržalo kod Srba iz Republike Srpske, piše u komentarima ovog tvita.
To postoji i dan danas!
– Bili smo letos i zapanjili se. Mladenci intelektualci, roditelji, naši prijatelji takođe, svi iz centra Novog Sada…. Mislim, nismo očekivali valcere, ali rock’n’roll jesmo! I sve što uz to ide. Ahaaa… Narodnjaci, silikoni, garderoba, i pokloni u mikrofon – napisao je neko ko se nije baš najbolje proveo. S druge strane, pitao je neko u šali ili zbilji – zar postoje drugačije svadbe?
– Ne znam zašto se svi pravite Englezi. To je bila maltene normalna stvar pre 20 godina – pobunio se neko i podsetio da se nedavno čak i „vrtela“ reklama na televiziji, u kojoj je tema bila upravo razglas na svadbi. Jedna korisnica ove društvene mreže napisala je da u njenom kraju, ali nije napomenula gde je to, na venčanjima koriste isti fazon kao i na slavama – prosleđuju poklone.
– Poklanjaju samo neke miksere i pegle što su oni dobili, a oni dobili od nekog tamo, i onda to tako neraspakovano ide sa kolena na koleno. I ja se napravim pametna pa moj otvorim. Ne radi – i ne radio kad je star bio 15 godina, brat-bratu. Ista fora ko sa bombonjerama i slavama… – razočarana je ona.
– Tetka se udaje 1987, dve svadbe, jedna u Beogradu, druga u Užicu. Prva svadba: moji kupe veš mašinu, šporet i frižider. Druga svadba u Užicu, da ne idu praznih ruku ponesu mikser. Čitaju: „Rođena sestra – mikser“. Ceo šator u neverici, zure u nas, keva skače da zadavi ovog. Bilo je i onih koji se iščuđavali ovoj pojavi, ne znajući da tako nešto uopšte postoji.
– Gde mi živimo!!??? Ne mogu da verujem. Moja majka tvrdi da je sada mnogo veći primitivizam i zatupljenost nego u vreme njene mladosti. Moji roditelji koliko su savremeni u odnosu na sada moju generaciju, ja vam opisati ne mogu. Čitanje preko razglasa ko je koliko para dao, na nekim venčanjima očigledno nije najupečatljiviji događaj. Evo šta se dogodilo jednom tviterašu.
– Bilo, ne ponovilo se. Mlada je tri puta padala u nesvest da se vidi da je trudna. Dvojica su se potukla zbog pevaljke. Lik je na kontrabasu imao razvučen kanap umesto žice. Jedan zaspao pijan u kotobanji, tražili ga na tavanu, mislili da se obesio. Bilo veselo.
Praseća glava, pozivnice i zabranjen usisivač
U priču o svadbarskim događajima, uključila se i žena koja je mejlom dobila pozivnicu za venčanje, koju je i priložila u komentaru. Na njoj su nacrtani pokloni u vidu pokućstva, koji su precrtani, a jedini „odobren“ poklon jesu pare!
– Pregledali su koverte pred nama, a cifra je, realno, očekivana bila 50. Ono 20 je bila „fora“. Svako je dao koliko je imao, školski smo drugovi, ali jedina svadba na kojoj sam bila da je svaki sto dobio po jednu praseću glavu. To je bio vrh ludila celog „spektakla“!
– Bila sam na svadbi kad su čitali i procitali: „Od tog i tog masažer….“ Pola nas je poluglasno reklo „vibrator“ – piše u drugom tvitu.
Crkva i mikrofon?
U nekoliko odgovora na početni tvit, našla se ista tvrdnja: u određenim crkvama „na mikrofon“ se čita ko je od vernika koliko priložio. „Šta na svadbi, bio u crkvi za slavu. Čitaju u mikrofon ko je koliko priložio. Još mi „skratio“ na prilogu jednu nulu. Nisam znao da li da reklamiram ili da se blamiram.“
(Izvor: Blic)