U pronalaženju pravog puta u životu i postupaka koje treba da preduzmu, ljudi obično traže uzore na koje bi mogli da se ugledaju. A koga bolje imitirati nego poznate i uspešne ljude koji su se već dokazali.
Svi se ponekad pitamo šta je to što je velikim umetnicima, misliocima i vođama donelo uspeh i slavu. Kako je sve povezano sa načinom razmišljanja, pokušavamo da im uđemo u glave i vidimo kako su došli do rezultata. Možda je ključan način na koji su započinjali svoj dan, pa pogledajte jutarnje rutine nekih od najvećih umova čovečanstva, piše citymagazin.rs.
1. Donošenje odluke
Bendžamin Frenklin se držao 13 vrlina koje je postavio sebi, a takođe je striktno pratio svakodnevnu rutinu. Po buđenju je razmišljao šta dobro može da uradi tog dana, donosio odluku čime će se baviti i, nakon obaveznog doručka, započinjao posao.
2. Rad iz kreveta
Tačno je da mnogi danas kažu da ovo uopšte nije produktivno, ali imamo istorijskih dokaza koji kažu da se svet neće srušiti ako s vremena na vreme završite ponešto iz udobnosti kreveta. Čuveni pisac Volter je na primer napisao dosta svojih radova iz kreveta, ali nije bio lenj, već mu je tako odgovaralo. Vinston Čerčil je takođe provodio sate u krevetu skoro svakog jutra, odakle je započinjao dan.
3. Šetnja
Najbolji primer je Čarls Darvin koji je dan započinjao šetnjom po jednoj obližnjoj stazi i tako razmišljao o naučnim pitanjima, dok je šetao svog psa. Pojedine vrste vežbi i aktiviranje mišića stimulišu određene delove mozga, što može dovesti do lakšeg protoka novih ideja. Američka slikarka Džordžija O’Kif takođe je obavezno izlazila u šetnju nakon jutarnjeg čaja.
4. Prljanje ruku
Herman Melvil je svakog jutra prvo hranio životinje na svojoj farmi, pa tek onda doručkovao i počinjao da piše. Pošto nisu svi u prilici da imaju kuću i posed na kome bi čuvali životinje ili sadili nešto, možete se voditi i primerom L. Frenka Bauma, koji je nakon doručka u bašti vodio računa o hrizantemama. Dakle, treba biti u dodiru sa prirodom, makar u vidu neke biljke u sobi koju treba paziti.
5. Meditacija
Danas su nam poznati mnogi benefiti meditacije, a još je Imanuel Kant svojevremeno rano ujutru prvo u tišini razmišljao o svemu, na neki način meditirajući. To je dobar način da odagnate jutarnji stres oko toga šta sve treba da postignete tog dana, a ujedno se usredsredite na ono što vam je važno. Bilo koja varijacija meditacije mogla bi da bude veoma korisna u tom smislu.
6. Stimulacija uma
Ovo se može ostvariti na različite načine, pa je tako Džejn Ostin na primer prvo vežbala klavir prije bilo koje druge aktivnosti. V. H. Oden je dane započinjao rešavanjem ukrštenih reči, dok su mnogi političari, uključujući Džona Kvinsija Adamsa i Teodora Ruzvelta mozak stimulisali čitanjem.
(Izvor: Telegraf)