Pojedini političari su godinama tvrdili da je tadašnji lider DS Zoran Đinđić pozivao na nastavak bombardovanja Jugoslavije. Tada je govorio da je vojna intervencija na Kosovu dovela do problema i da se međunarodna zajednica nikada nije bavila tim problemima.
Zorana Đinđića su optuživali da je tokom NATO agresije na Jugoslaviju tražio bombardovanje Srbije sve do dolaska tadašnjeg predsednika na vlast Slobodana Miloševića. Oni su tu tvrdnju pronašli u jednom intervju koji je on dao zajedno sa tadašnjim crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem za Njujork Tajms 8. maja 1999. godine.
Međutim, u pomentom tekstu ne postoji nijedna direktna niti indirektna rečenica kojom Đinđić poziva na nastavak bombardovanja Jugoslavije. U intervju, Đinđić je rekao da je vojna intervencija na Kosovu dovela do novih problema i da je neposredna briga završavanje rata i obezbeđivanje povratka izbeglica. Napomenuo je da se demokratija može uspostaviti u našoj zemlji samo ukoliko se dogodi politička tranzicija.
– To zavisi od slobodnih i fer izbora – kazao je jedan od vođa tadašnje opozicije.
Takođe, skrenuo je pažnju na posledice koje može da izazove NATO bombardovanje.
– Demokratskoj opoziciji će biti teško da funkcioniše posle NATO kampanje, jer će nas ljudi verovatno videti kao kao deo te Evrope – deo tog Zapada – koja nas bombarduje, uništava nam mostove, puteve i fabrike i ubija civile – rekao je Đinđić i napomenuo da se međunarodna zajednica nikada nije bavila korenima krize u Jugoslaviji, već samo upravljanjem krizom.
-Uprkos trenutnom sukobu, ostajemo posvećeni integraciji Jugoslavije u Evropu, i na kraju u Evropsku uniju. Put u Evropu je jedini put koji će pomoći našoj zemlji da reši svoje velike probleme i izgradi trajni mir i stabilnost u celom regionu. Teško je zamisliti da se bilo kakva ekonomska ili politička obnova može desiti u Jugoslaviji bez nedvosmislene i dugoročne međunarodne podrške-.
-Samo demokratska i stabilna Jugoslavija može osigurati stabilnost na Balkanu. Želimo da naglasimo da su demokratske političke snage u Jugoslaviji posvećene tom cilju. Neposredna briga je završavanje rata, obezbeđivanje povratka izbeglica i sprovođenje političkog rešenja koje će uključiti da se na Kosovu rasporede međunarodne trupe.-
„Međutim da bi se uspostavio trajni mir, spoljni svet mora da učini više od samog rešavanja kosovske krize. Vojna intervencija na Kosovu je dovela do novih problema, nije važno da li je to bilo urađeno planirano ili ne. Uz intervenciju, Zapad je preuzeo deo odgovornosti za pronalaženje rešenja za ove probleme.“
Smatrao je da su bili potrebni intenzivni napori Jugoslovena da povrate poverenje spoljašnjeg sveta i oporave moralni status koji je otišao u zaborav zbog Kosova. Govorio je da politički ciklus koji je u poslednjih 10 godina odveo našu zemlju u ovu tragediju mora biti prekinut. Ukoliko se rat završi sa potpisom mirovnog sporazuma, a istovremeno na vlasti ostane Slobodan Milošević, tragedija će se nastaviti.
Demokratija se može uspostaviti u našoj zemlji samo sa kompletnom političkom tranzicijom u Srbiji i ostatku Jugoslavije. A to pre svega zavisi od slobodnih i fer izbora, jačanja demokratske opozicije Srbije, bliske saradnje sa demokratskom Vladom Crne Gore, i potpune izolacije od nedemokratskih snaga, kao i uspostavljanjem spoljašnjeg tela koje treba da pomogne i prati političku promenu. Evropski političari poput bivšeg premijera Španije Felipe Gonzalesa, bivšeg kancelara Austrije Franc Vranicki i Hansa Košnika, mogla bi raditi u takvoj komisiji pod pokroviteljstvom organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
Ekonomski rast na Balkanu će biti moguć samo sa nekom varijantom Maršalovog plana. Obećanje pomoći iz inostranstva pomoglo bi cilju uspostavljanja demokratije u Jugoslaviji imalo bi uticaj na dugotrajni nagomilani bes. Demokratskoj opoziciji će biti teško da funkcioniše posle NATO kampanje, jer će nas ljudi verovatno videti kao kao deo te Evrope – deo tog Zapada – koja nas bombarduje, uništava nam mostove, puteve i fabrike i ubija civile. Doćiće do protesta ljudi u Srbiji i u Crnoj Gori. Smatrao je da ima nade za demokratske snage. Jedino što može da se izdvoji od zla koje je sada među nama, to je šansa uz pomoć međunarodne zajednice za novi početak za Jugoslaviju.
(Izvor: Espreso)