Roditelji u današnje vreme svakodnevno imaju 100 dilema koje su vezane za odgoj njihovih mališana. U problemu su jer dobijaju različite informacije sa svih strana. Na kraju nisu u stanju da spoznaju koji su uslovi i koji angažman roditelja dovoljni da se dete razvije u zdravu i normalnu osobu. A ovobi trebao da bude cilj svakog roditelja.
Osnova za sreću koju deca dobijaju u porodici.
– Prosečno čist i uredan dom , nije važno da li imaju svoju sobu ili da li je sve na svom mestu.
– Redovni obroci u približno vreme svakog dana. Bar jedan obrok da bude topao. Voće obavezno svaki dan.
– Vreme ustajanja i vreme kada se leže u krevet da bude adekvatno uzrastu.
– Puno slobodnog vremena za dete. Do 5. godine je potrebno da roditelj nadgleda dete, ali ne i da mu ispunjava dosadu. Ako je detetu dosadno roditelj sa tim nema NIŠTA. Sigurno će svako dete naći sebi zanimaciju. Deca koja su navučena na sadržaj interneta su već u neku ruku deca sa posebnim potrebama, jer im ovakav vid zabave sigurno neće biti podjednako zanimljivi, ali kada ne budu imali drugu opciju i oni će se prilagoditi.
– Roditelji bi morali da budu informatički pismeni jer odatle dolazi najjači vaspitni uticaj na njihovu decu- internet sadržaj. Koristiti ga kao sredstvo smanjenja jaza među generacijama.- Roditelji moraju pratiti tokove razvoja društva i mladih kako bi znali na koji način da savetuju mlade.
– Roditelji treba da ispunjavaju svoje vreme na jedan način, deca svoje na drugi način.
– U kući flomasteri, bojice, papir, plastelin i kocke uvek treba da budu na dostupnom mestu. Ako ih ništa od toga ne zanima, sačekajte tri dana…
– Kada krenu napolje biraju između lopte, klikera, obruča, reketa, vijače, lastiša ili kreda. To je dovoljan izbor, ako ne žele to. Vi ste vaše obavili, to je bio više nego dobar izbor.
Deca moraju kroz odrasle videti i znati da zajednički život podrazumeva kompromise. Svaki odrasli član mora imati svoj stav. Ako dođe do sukoba stavova, doći će i do debate, ništa strašno. Ne mogu svi misliti isto, to bi bilo veštačko. Nakon sukoba argumenata donosi se odluka i život se nastavlja svojim tokom. Različitosti će uvek postojati, ali je važno da je sve prožeto ljubavlju, to je prava porodica. Deca ako rastu u porodici gde je način neslaganja civilizovan , mogu samo dobiti vetar u leđa da kritički sagledavaju svet i bore se za svoje stavove. Veštačko slaganje dovodi do depresije.
– Odrasli imaju svoje poslove, prijatelje, hobi, rade dosta stvari i pred decom i bez dece koje ih čine srećnim. Deca ne treba da budu ljubomorna na sreću roditelja
– Deca imaju svakodnevno vreme sa roditeljima. Ono ne može imati svoj scenario, zavisi od dana, obaveza raspoloženja, potreba. Nije normalno ni da roditelj bude stalno ljut, ni uvek sa osmehom. Ako negde idu sa decom od 4 godine i više, treba da obezbede deci da budu obučena adekvatno, da nisu gladna, na vetru i kiši. Mogu im reći unapred gde se ide da dete može sebi poneti neku eventualnu zabavu, ali da se ne uzbuđuju ako detetu bude dosadno.
– Kada roditelji nisu uz decu npr. kada su deca u vrtiću, briga je bespotrebna. Kada deca nisu sa roditeljima to je vreme da se oni užele roditeljske obaveze pa da im vreme posle toga bude još zanimljivije.
– Ton kojim se obraćate detetu treba da bude normalan, neizveštačen. Reakcije roditelja treba da budu predvidive, dosledne i ujednačene. Ne bi trebalo da reakcije budu zavisne od raspoloženja nas roditelja. Treba deci objasniti da su sve emocije normalne i da ih se ne treba bojati.
– Deca su često mislima u zemlji Dembeliji tako da ne čuju kada im se obraćamo. Prvo je potrebno da im privučemo pažnju pa tek onda da im kažemo šta imamo.
– Kada su deca bolesna ne vodimo ih u vrtić ni školu, već kod doktora.
– Deca svaki da treba bar malo da se igraju napolju.
– Ne treba ih pretrpavati sadržajima, već oni treba da razvijaju maštu.
– Treba im svakodnevno stavljati do znanja da samo od njih zavisi njihov uspeh.
– Ako nisu dobri u vrtiću, školi, slede kritike. Ako ne prihvataju kritike moraju da se menjaju.
– Ne treba ih stalno ušuškavati u poznato društvo, mesto i sl. To nije dobro za njihovu veštinu uklapanja koja će im u životu koristiti.
– Ako deca imaju problema sa drugom decom, starijom, napadnom, agresivnom. Treba pozvati roditelje te dece. Ne treba dete ostavljati samo u toj priči.
– Pratite napredak u školi, ako izostaje pored svog truda, odmah se treba posavetovati sa stručnjacima.
Ovi okviri su svi dostižni većini roditelja, a dovoljni za zdravi razvoj deteta. Breme roditeljstva ne treba praviti težim nego što jeste, jer to nikome ne može biti na korist. Svako dete treba da ima neku stvar koju želi da dobije, a nikada je neće dobiti. Takva deca su srećna i zadovoljna deca koja znaju da cene ono što imaju, a ne samo da žale za onim što nemaju. Ako dete previše zaštitimo, teško da će to moći da održi ceo život, a najteže je „Imao pa nemao“. Bolje zvuči „rastao i napredovao dok rasteš“. Ovo je želja ljudi koji nam misle dobro.
(Izvor: Beograd.in)