U predvorje Drugog svetskog rata nacistička Nemačka i sovjetska Rusija ušle su kao prijatelji. Sporazum dvojice šefova diplomatija o međusobnom nenapadanju i komadanju okolnih država svakako je deo istorije kojeg se većina Rusa stidi.
Potpisan 23. avgusta 1939. u Moskvi, pored klauzule o nenapadanju ovaj sporazum obuhvatao je i tajni protokol o podesli interesnih sfera u nezavisnim državama Finskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Rumuniji i Poljskoj. Kao posledica sporazuma sve navedene države su napadnute i okupirane kako od Sovjeta, tako i od nacista, a jedino je Finska uspela da se odbrani od Staljina.
SSSR je pokušao da prethodno sklopi savez protiv Nemačke sa Francuskom i Britanijom ali je usled velikog međusobnog nepoverenja ta ideja ostala neostvarena. Već nedelju dana nakon parafiranja pakta, Nemci brutalno napadaju Poljsku dok Sovjeti okupiraju istočni deo te zemlje, napavši Poljake sa leđa.
Veoma brzo se ispostavilo da su Sovjeti napravili kardinalnu grešku. Hitler je nezadrživo jačao, pokorio Norvešku, Dansku, Holandiju, Belgiju i Francusku bez ikakvih problema, a onda rešio da zabije nož u leđa Staljinu i Sovjetima.
Oštrica je bila „Operacija Barbarosa“. kojom su nacisti 1941. otpočeli invaziju na SSSR. Ruski političari na čelu sa predsednikom Vladimirom Putinom danas pokušavaju da opravdaju savez sa nacistima, govoreći da je „SSSR samo želio mir“. Ipak, istorijske činjenice o okupaciji Baltika i Poljske mu ne idu u prilog.
Uprkos tome što Rusija i Crvena armija nose najveće zasluge za slom fašizma u Drugom svetskom ratu, sporazum Molotov-Ribentrop ostaje tamna mrlja u istoriji Rusije u Drugom svetskom ratu.
(Izvor: Beograd.in)