“Oni kao hoće da se otcjepljuju, a mi im kao ne damo”, izgovorio je pre 27 godina u osvit rata, 27. juna 1991, tada 19-godišnji vojnik JNA iz Tuzle Bahrudin Kaletović u razgovoru sa reporterom televizije “Jutel” Ivicom Puljićem na prvoj liniji fronta u Sloveniji.
Priču o sudbini vojnika čija je izjava pogledana stotinama hiljada puta, „Blic“ je objavio pre dve godine, a danas kada se u Hrvatskoj slavi godišnjica masovnog progona i ubistava Srbija, ta priča ponovo je aktulena. Možda baš zato što je njegova izjava te 1991. godine, u samom startu obesmislila višegodišnji krvavi rat na prostoru bivše Jugoslavije koji je usledio. Samim tim, obesmislila je i repove tog rata koji se i danas vuku održavajući „živom“ mržnju među komšijama. Toga je te 2016. godine, kada je pričao za „Blic“, bio svestan i Bahrudinov stric Taib Kaletović.
– Svi koji su tada shvatali šta se događa znali su da je Bahrudinova izjava istorijska i da je rekao samo istinu o toj budalaštini – rekoa je Taib Kaletović za “Blic”.
Bahrudin je sedam godina kasnije igrom zle sudbine poginuo u saobraćajnoj nesreći, ali njegove miroljubive stavove i dan-danas slede mnogi mladi ljudi “od Vardara pa do Triglava”. Bahrudin Kaletović (19), koji je čuvenu rečenicu izgovorio na današnji dan pre četvrt veka, 27. juna 1991, poginuo je sedam godina kasnije u saobraćajnoj nesreći.
– Mi jesmo muslimani i ne stidimo se toga, ali nikada nismo bili nacionalisti. I dan-danas volim Jugoslaviju i za mene je Tito jedini predsednik. Bahrudinova sestra Mirela udala se za Srbina Dejana koji je rodom iz Prokuplja, a sa njim živi u Švajcarskoj – pričao je tada Taib.
Tragična priča o raspadu Jugoslavije ogleda se i kroz život nesrećnog Bahrudina koji je, nakon što je preživeo dva zarobljeništva u ratu, smrtno stradao 1998. u blizini svog doma.
– Oženio se 1993. Aidom i dobio ćerku Esmeraldu, a pet godina kasnije, 18. juna, samo tri dana pošto mu je rođen sin, otišao je kolima da vrati novac ocu svog najboljeg druga Damira. U povratku je malo brže vozio, izleteo je s puta u krivini i udario u brdo. Stigao je samo dva puta da vidi sina i da mu da ime Damir, baš po tom prijatelju – kaže Taib. Aida, Esmeralda (25) i Damir (20) su se pre 15 godina preselili u Beč gde i danas žive.
Esmeralda, koja radi u blonici, voli srpsku muziku, pa je tako na Jutjubu otpevala Cecinu pesmu “Beograd”, dok Damir na Fejsbuk profilu ima dve rečenice koje neodoljivo podsećaju na njegovog oca: “I nije bitno je li hljeb, kruh ili hleb, svi su od brašna. I nije bitno je li Hrvat, Bosanac ili Srbin, svi su od krvi i mesa”.
Čim je tog 27. juna 1991. Kaletovićev puk prešao slovenačku granicu kod Metlike, napali su ga pripadnici Teritorijalne odbrane Slovenije. Sukob se dogodio svega dva dana pošto je slovenačka skupština donela odluku o samostalnosti. Na pitanje novinara Ivice Puljića zna li zbog čega se vodi rat, Bahrudin je odgovorio: “Koliko ja kužim, oni kao hoće da se otcjepljuju, a mi im kao ne damo. U stvari, mi samo hoćemo da se vratimo u kasarnu. Ništa više. Ovo je opšta ludnica. Samo živ da ostanem. Gdje da pucam ja na nekoga ili neko na mene, to ne može nikako” i dodao: “Nijedan oficir nije poginuo nego samo jarani”.
Bahrudin je kao desetar bio zadužen i za tri mladića: Marka Bojanića (20), Fahira Imamovića (19) i Florima Kasumija (20) koji su tek došli u vojsku i, nažalost, sva trojica poginuli tokom tog sukoba. Nesrećnog Tuzlaka kasnije su zarobili slovenački “teritorijalci” da bi ga posle nekoliko dana pustili zajedno sa ostalim zarobljenim regrutima. Bahrudin je kratko bio u Tuzli, a potom je poslat u Đakovo gde je trebalo da odsluži ostatak vojske, ali je ponovo sa svojom jedinicom bio zarobljen. Pošto je opet pušten na slobodu, otišao je iz JNA 29. novembra 1991, na Dan republike koja tada već nije postojala.
(Izvor: Blic)