Da li ste se ikada osvrnuli na sve diplome i priznanja koja ste u toku života postigli i zapitali se o tome koliko su vam ona zaista potrebna i da li ste svoje vreme mogli negde drugde kvalitetnije da utrošite?
Da li vam se odlazak sa fakulteta činio kao napuštanje sigurne luke? I da li mislite da vas je škola pripremila za život? Možda obrazovni sistem ne zadovoljava naše najosnovnije potrebe. Čini se da nas on ne uči kako da uspešno plivamo u stvarnom životu.
Želimo da budemo dobri đaci iz očiglednih razloga: jer, kao što su nam to često govorili, je to prvi korak ka uspehu u životu. Mnogi od nas su vredno učili nadajući se peticama kako bi, kasnije u životu, imali dobar posao, lepu kuću i poštovanje drugih.
Međutim, može nam se desiti da sretnemo ljude koji su briljirali u školi, ali nisu se snašli u životu i obratno. Bivši „petičari“ sada mogu biti kancelarijski crvi, ili ljudi čiji posao ne nudi nikakvu perspektivu. Put koji ih je, činilo se, sigurno vodio do uspeha je propao.
Ovo ne bi trebalo da nas čudi: program po kojem učimo u školi često nije sastavljan od strane osoba koje imaju mnogo iskustva, ili talenta, za svet iza njega. Školski sistem nas često uči da je originalnost opasna i da neprestano moramo da tražimo dozvolu da bismo nešto uradili.
Školski sistem nas često uči da samo reprodukujemo znanje, ređe da ga razumemo, da reprodukujemo nečije ideje umesto da i sami budemo inovativni. Školski sistem nas uči da očekujemo da će nas ljudi koji imaju autoritet uputiti, da oni već poseduju znanje a ne govore nam da svi mi, u suštini, tapkamo u mraku.
Škola nas uči svemu, osim o dve veštine koje zaista određuju kvalitet života: sposobnost da izaberemo najpodesnije zanimanje za nas i na koji način da stvorimo zadovoljavajuću vezu. U školi će nas naučiti kako da izračunamo obim kruga davno pre nego što počnu da govore o dve sržne teme: poslu i ljubavi. Kada sve uzmemo u obzir, postavlja se pitanje da li nas škola ičemu uči i čemu, zapravo, služi?
(Izvor: Bizlife)