Kada pročitaju ove ispovesti, oni koji su verovali, veruju još jače, a oni koji nisu nikad verovali, počinju da razmišljaju o religiji i njenoj snazi… Vernici svih religija iz različitih krajeva sveta dolaze u Manastir Ostrog kako bi pronašli novi način i rešenje za svoje izlečenje i probleme.
Upravo zato je ovaj manastir jedan od najposećenijih na Balkanu, a o ispovestima ljudi koji su se vraćali sa vertikalne litice se svakog dana priča. Poseban povod za to je i današnji dan na koji se slavi Sveti Vasilije Ostroški.
Ovo su samo neki od događaja sa Ostroga koji su mnoge naterali da poveruju ili da još više učvrste svoju veru: – Moja ćerka Nepa pre sedam godina se razbolela i nije mogla da govori za pet i po godina. Za to vreme vodila sam je svugde po bolnicama i lekarima kroz Jugoslaviju i nigde nije bilo leka ni pomoći za moje dete. Kada sam videla da lekari ne mogu da joj pomognu, ja se rešim i malu povedem u Manastir Ostrog 1963. godine, da se pomolim Bogu i Svetom Vasiliju, da joj pomognu i meni, sirotoj majci, koja se sa njom mučim, vodeći je po bolnicama.
I, slava Bogu i Svetom Vasiliju, prošle godine pred Đurđev-dan dovedem svoju devojčicu Nepu kod Svetog Vasilija u Gornji manastir. I kad smo stigli pred sami manastir, kod vode, moja devojčica progovori: “Mama, daj mi vode da pijem!” – priča je jedne majke čija je ćerka Nepa izlečena 1964. godine na Ostrogu.
Zdravlje je ljudima najvažnije, a toga postanu svesni tek kada teško obole, a kada zakažu medicina i svi mogući lekovi, ljudi traže spas od ostroškog čudotvorca Vasilija. I dešavalo se dosta puta, godinama unazad, da u gornjem Ostrogu nemi progovore.
Ova devojčica i njena majka svedoče o svom iskustvu:
Roditelji su vodili Veru koja je rođena 1960. godine lekarima, ali za njen oštećeni vid nije bilo leka. Onda su čuli za manastir Ostrog i rešili da baš tamo potraže pomoć. Duhovnici su se molili nad njom, izlivali blagoslove, prizivali isceljenje kroz Duha svetog. Zadnje noći, Vera je usnula anđela koji joj je rekao:
“Dođi ka meni”. Ona se trgla i otvorila sanjive oči kako bi pošla ka njemu. Vrisnula je u neverici. Rekla je Nadi da vidi svetlost. Odlučili su da ostanu još par dana. Vera je počela da nazire senke, vidi obrise kroz maglu, a zatim je i potpuno progledala. Prvi put je videla nebo, cveće, sunce, roditelje, drugare, sebe – Vera je ozdravila!
(Izvor: Telegraf)