Dečak je izašao sa dedom da prošetaju po Parizu. Na jednom mestu, čuli su kako mušterija prigovara obućaru. Čovek je tvrdio da nešto nije u redu s njegovim cipelama. Obućar je mirno saslušao primedbe, izvinuo se i obećao da će ispraviti pogrešku.
Potom su dečak i njegov deda seli u kafić da popiju kafu i sok. Čoveka za susednim stolom konobar je upitao da li bi mogao malo pomeriti stolicu kako bi se moglo proći. Čovek je reagovao burno i odbio se pomeriti.
„Nikada ne zaboravi ono što si video,“ reče deda dečaku. „Onaj obućar je prihvatio žalbu kupca, a ovaj čovek pored nas nije se hteo pomeriti. Ljudima koji obavljaju neke korisne zadatke ne smeta kad čuju kritike na račun svog rada, ali oni koji ne rade nikakav koristan posao, uvek misle da su veoma važni i kriju svoju nesposobnost iza autoriteta.“