Priča o vrednom Mravu koji je dobio otkaz već godinama kruži internetom i privlači veliku pažnju. Mrav, iako je vredno i naporno radio i nikad se nije žalio, nije bio dovoljno cenjen od strane svojih nadređenih, da bi na kraju njegov direktor doneo odluku koja je Mrava jako zabolela. Priču prenosimo u celosti.
Jednom davno, živeo je srećan i vredan Mrav, koji je svakog dana dolazio prvi na posao. Bio je vredan. Veseo. Jednom rečju, bio je srećan dok je radio. Pevušio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični. Slušajući pesmu Mrava, gospodin Stršljen, direktor firme, zaključio je da se mrav previše zabavlja a premalo radi, jer nema pravo usmerenje i šefa koji bi ga kontrolisao.
Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem. Prva briga Bubamare bila je da organizuje evidenciju dolazaka i odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla).
U tu svrhu, uspostavila je sistem prijemnih i odlaznih dokumenata. Sa vremenom, broj dokumenata se povećavao i zbog povećanog volumena posla oko papira morali su da zaposliti nekog ko bi pripremao papire i izveštaje.
Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva. A mrav? Mrav je i dalje radio kao i pre.
Izveštaji koje je dostavljala Bubamara su bili izvanredni. Direktor Stršljen je bio oduševljen izveštajima koje je dobio od Bubamare i uskoro je počeo da zahteva: studije sa grafikonima, analize trendova razvoja, itd.
Da bi se zadovoljio direktorov zahtev, bilo je nužno da se zaposli Hrčak koji bi bio direktna pomoć direktoru. Njemu su odmah kupili novi računar.
Srećni i vredni mrav je i dalje radio kao i pre. Jedino se požalio da bi mu bilo lakše ako bi imao neki računar. Nisu mu odobrili. Ovo je bilo prvi put da se Mrav na nešto požalio i direktor Stršljen je odmah shvatio da je potrebno najhitrije reagovati.
Otvorio je novo radno mesto za šefa službe koji bi nadzirao srećnog i vrednog mrava. Na novo radno mesto je zaposlio Cvrčka.
On je odmah po svom dolasku zamenio celokupni nameštaj u svojoj kancelariji i dobio stolicu i novi računar sa ravnim, LCD ekranom. Broj računara je narastao i morali su da kupe i instaliraju i mrežni server.
Novi šef službe je shvatio da mu je hitno potreban pomoćnik (koji je usput bio njegov pomoćnik u prethodnoj firmi). I tako je zaposlio Stenicu. U isto vreme Mrav je postajao sve manje srećan i sve manje produktivan. Opet je tražio računar. Opet mu nisu odobrili.
Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvrčka i on je zaključio da mora naručiti studiju o zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Upoznao je sa tim direktora Stršljena koji je shvatio Cvrčkovo objašnjenje i odobrio angažovanje agencije za te potrebe. Studija je napravljena i Cvrčak je počeo primjenjivati predložene metode.
Svuda je obesio motivacione plakate. Vodio je Bubamaru, Pauka, Hrčka i Stenicu na motivacione treninge u poznata letovališta itd…
Mrav je i dalje, ali nevoljno, radio. Čitao je motivacione poruke na plakatima i nikako nije mogao naći nadređene kad su mu trebali. Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu imali vremena za njega. I tako je vreme teklo.
Direktor Stršljen je i dalje dobijao redovno svoje perfektne izveštaje ali su oni počeli da pokazuju da firma nije više tako rentabilna kao pre. To ga je duboko zabrinulo i morao je reagovati. Unajmio je najelitnijeg konsultanta, gospođu Sovu.
Sovin zadatak je bio da izvrši potpunu analizu organizacije i poslovanja firme i da predloži rešenja da bi firma poslovala rentabilno. Nakon tri meseca, Gospođa Sova je direktoru predala sledeći izveštaj: “U firmi je previše zaposlenih!”. Direktor Stršljen je oduševljeno prihvatio stručnu analizu i odmah otpustio: MRAVA.“
POUKA 1:
Nikada nemoj biti srećan i vredan mrav. Mnogo se više isplati da si nesposoban i da ne radiš ništa. Nesposobnima ne trebaju nadzornici. Ako si usprkos svemu produktivan, nikad ne pokazuj da si veseo kada radiš, jer za to nema opravdanja.
Ako, ipak, na svaki način želiš da si mrav, osnuj svoju firmu i tako nećeš morati da radiš za Stršljena, Bubamaru, Pauka, Hrčka, Cvrčka, Stenicu i Sovu. Ali tada nećeš moći da radiš ni kao Mrav. Jer da bi održao firmu moraš se družiti sa stršljenovima, bubamarama, paucima, hrčcima, cvrčcima, stenicama i sovama.
POUKA 2:
Nažalost, cela priča je utemeljena na naučnim istraživanjima koja kažu da većina ljudi teži ka parazitskom životu. Šta vi mislite o ovoj priči? Da li se pronalazite u njoj ili mislite da je ona čista mašta nekog ko ne može da se snađe u sistemu? Odgovore ostavite u komentarima.
(Izvor: Telegraf)