Manastir Ostrog u kome se nalaze mošti Svetog Vasilija, obilaze svi oni koji traže spas i isceljenje od steških bolesti i muka koje su i zadesile. Sveti Vasilije poreklom je iz sela Mrkonjići u Hercegovini. Zamonašio se i svoj podvižnički život započeo je u trebinjskom manastiru Uspenja Presvete Bogorodice.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski, Sveti Vasilije je živeo u manastiru Tvrdoš. Kada su Turci razorili manastir, Sveti Vasilije je prešao u Ostrog, gde se i upokojio 1671. godine. Iz stene pored koje se upokojio, izrasla je vinova loza.
Kada se Sveti Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću, a narod je počeo da dolazi na njegov grob i moli se. Postoji i predanje prema kome se kaže da je sedam godina nakon smrti, Sveti Vasilije počeo da se javlja u snu tadašnjem igumanu u Župi kod Nikšića i jednom prilikom mu je rekao da dođe u Ostog i otvori njegov grob. Iguman župski ga je poslušao, a kada su grob otvorili našli su očuvano telo Svetog Vasilija. Kaže se još da je mirisalo na bosiljak.
Još za života Sveti Vasilije je smatran svecem. Budući da manastir Ostrog samo tokom leta poseti oko 300.000 vernika, manastir se smatra jednim od najvećih pravoslavnih svetilišta u celoj Evropi. Mošti Svetog Vailija počivaju u donjoj ostroškoj crkvici. Po Svetome Vasiliju nazvane su mnoge ustanove i podignuti mnogi hramovi.
Za Svetog Vasilija Ostroškog kažu da je jedini svetac koji ne prašta uvrede i strogo kažnjava nevernike. Za vreme austro-ugarske vladavine Bosnom i Hercegovinom okupila se bila 1895. godine velika masa sveta u Bileći, pred kancelarijom kotarskog predstojnika M. Adamovića da traže prolaznice (propusnice) za Crnu Goru radi odlaska u Ostrog.
Oko 9 časova izjutra iziđe Adamović na balkon, uz koji su bile kamene stepenice i oštrim tonom progovori narodu: “Zalud me čekate! Ne dam vam propusnice za Ostrog! Zašto tamo idete, glupi narode, kad vam tamo nema ništa osim one suve trupine što su Crnogorci stavili u kovčeg i proglasili za sveca!” Izgovorivši ove reči okrene se nekako nespretno na poziv jednog svog činovnika, te mu se momentano poklizne noga i on se stropošta niza stepenice i slomi nogu. Odneli su ga odmah u bolnicu gde se lečio čitava dva meseca.
Iz bolnice je poručio da se narodu izdaju propusnice i da svako ko želi može ubuduće nesmetano ići u Ostrog. I sam je kasnije poslao dobar prilog manastiru i zavetovao se da će to i ubuduće činiti svake godine. Smatrajući ovaj svoj težak polom kao kaznu Božiju za psovanje Čudotvoraca i Ugodnika Božijih, otada se više nikada nije rugao i pogrđivao pravoslavne svetinje.
Obećanje na Ostrogu
Ako stare ljude pitate za Svetog Vasilija reći će vam da je to jedini svetac koji ne prašta. Ako ste došli na Ostrog da izmolite od sveca nešto, ono na šta se zavetujete morate i da ispunite. Bila jedna žena iz Hercegovine koja se po povratku iz manastira hvalila koliko je para ostavila kod ćivota.
U snu joj se javi Sveti Vasilije sa rečima da mu te pare nisu potrebne. Ujutru su je te iste pare čekale ispod jastuka. To je dokaz da je vaša volja da ostavite, ali i volja Svetog Vasilija da li će primiti dar. Isto kao što je njegova volja i odluka da li će uslišiti vašu molitvu. Mnogi kažu da vam osim čistog srca ništa nije potrebno kada se zaputite na hodočašće na Ostrog.
(Izvor: Stil)