Bio jednom na Svetoj Gori jedan monah koji je bio alkoholičar. Hodočasnici su zazirali od njega, bilo im je neugodno. Kada se upokojio, neki vernici odoše kod vidovitog starca Pajsija Svetogorca da mu kažu za smrt monaha, onako sa olakšanjem.
Otac Pajsije im je rekao da je upoznat sa tim jer je video legion anđela koji su došli da preuzmu dušu monaha. Vernici nisu verovali šta čuju, pa misleći da starac nije razumeo o kome je reč pokušaše da objasne. Tada im starac ispriča priču od koje se posramiše.
“Ovaj monah je rođen u Maloj Aziji, neposredno pre progona stanovništva, kada su Turci otimali svu mušku decu (danak u krvi). Da bi ga sačuvali, roditelji su ga nosili sa sobom na žetvu, a da ne bi plakao sipali bi mu malo rakije u mleko posle čega bi spavao. Zato je rastući postao alkoholičar.
Posle saveta mnogih lekara i stručnjaka da se ne treba ženiti i zasnivati porodicu posle takvog detinjstva, došao je na Svetu Goru i postao je monah. Tamo je našao jednog svetog starca i rekao mu da je alkoholičar. Starac mu je savetovao da čini pokore i molitve, i da preklinje Bogorodicu da mu pomogne smanjiti piće za jednu čašicu.
Nakon godinu dana je uspeo uz molitve i pokajanje smanjiti piće sa 20 čašica koliko je pio dnevno, na 19 čašica. Nastavio je i tokom više godina je postigao da pije samo 2 do 3 čašice dnevno, od kojih bi se ipak, s obzirom da je uvek postio ili gladovao, lako opio. “
Godinama je bio predmet prekora vernika, ali je Bog video njegovu tešku borbu I prepoznao njegovu dušu kao dušu jednog borca koja zaslužuje mesto u raju. Ne treba da sudimo drugima jer ne znamo ni koja ih muka mori ni kako se bore.
(Izvor: Beograd.in)