Još malo pa će dvanaest godina otkako je Američko ratno vazduhoplovstvo proglasilo operativnim lovački avion F-22 Raptor proizveden od strane kompanije “Lokid Martin”.
Tada, a i sada, većina vojnih stručnjaka ga je smatrala najboljim lovcem ikada stvorenim za osvajanje prevlasti u vazduhu, mada do sada – srećom – nije imao vremena se dokaže. Korišćen je u Siriji i Iraku, a ne za uništavanje vazdušne i protivvazdušne odbrane dobro opremljenog i moćnog neprijatelja.
Međutim, bliži se dan kada bi F-22 Raptor mogao da se suoči sa nebeskim suparnikom koji bi mogao da ga pobedi, možda zamalo ali da ga pobedi.
Postoje zapravo dva izazivača: kineski dvomotorni višenamenski lovac pete generacije Čendu J-20, i ruski Suhoj PAK FA (poznat i kao T-50 zbog kodnog naziva prototipske letelice ovog programa).
Premda kinesku vojnu tehnologiju ne treba potcenjivati, novi Suhoj je verovatno ozbiljniji kandidat da bude car oblaka umesto cara oblaka.
Rusi su nakon sloma Sovjetskog Saveza uspeli da zadrže svoju vojnu industriju u solidnom stanju, koje se dramatično popravilo tokom poslednjih petnaestak godina od kako je u Kremlju Vladimir Putin.
Američki analitičari smatraju da mu je koncept veoma sličan Raptorovom, da je optimizovan da bude brz, pokretljiv i “nevidljiv”, ali da Rusi po običaju naglasak stavljaju više na jednim svojstvima a manje na drugim.
Stelt tehnologiju navode kao primer i ukazuju na to da novi Suhoj manje naglašava sve aspekte niske vidljivosti i da se fokusira na frontalnu nevidljivost dok F-22 više “liči na pauka iz božije perspektive”.
Prema tome, oni smatraju da F-22 ima veliku prednost u odnosu na PAK FA (“Raptor bi mogao da uništi nekoliko novih Suhoja pre nego što oni uopšte primete da je Raptor tu”).
Što se tiče pokretljivosti, ova dva aviona su verovatno u istoj kvalitativnoj ravni posebno što će motori koje novi Suhoj pokreću svakako biti unapređeni kada se dođe do serijske proizvodnje.
Oba aviona su sposobna da krstare brzinom većom od brzine zvuka. F-22 može da se održava na 1,8 maha, dok Amerikanci misle da PAK FA može isto da radi na 1,6 maha.
Maksimalna operativna visina leta za F-22 je oko 18 km, a slično je verovatno i sa PAK FA. Što se maksimalne brzine tiče, Raptor je zakucan na dva maha zbog ograničenja njegovih materijala koji apsorbuju detekciju od strane rada, a očekuje se da i PAK FA bude slično ograničen.
Međutim, dok je Raptor verovatno bolji što se nevidljivosti tiče novi je Suhoj bolji što se tiče manevarskih sposobnosti i agilnosti.
PAK FA je opremljen trodimenzionalnim vektorskim potiskom, a napredna pilotska kaciga i projektili koje će imati na raspolaganju svakako će ići u korak sa tim.
Sa svoje strane, ove godine Raptor će biti opremljen unapređenim projektilom vazduh-vazduh AIM-9X, a do 2020. njegovi piloti sa sličnom naprednom kacigom.
Amerikanci su ubeđeni i da Raptor ima prednost što se tiče opremljenosti pilotskog interfejsa jer Rusi nemaju reputaciju da prave “juzer-frendli” kabine (kao primer navode kabinu lovca MiG-29), mada priznaju da se Rusi u tom smislu popravljaju. Ono što Rusima posebno priznaju su kvalitet njihovih radara i odlični vojni elektronski sistemi.
Njihov zaključak je sledeći: ako se ispostavi da je stelt bitan onoliko koliko njihovi stratezi smatraju da jeste, onda je PAK FA slabiji lovac; ako se američka vera u stelt tehnologiju ispostavi kao pogrešna, onda je u prednosti PAK FA. A mi? Mi se nadamo da nikada neće biti u prilici da odmere snage i da nikada nećemo saznati.
(Izvor: Telegraf / National Interest)