NAJGORI TROVAČI NAŠEG ORGANIZMA: Čuvajte se ovih 5 najvećih otrova, izazivaju najteže bolesti!

FOTO: PIXABAY

Kod „večito tužnih“ javljaju se hronične teškoće disanja (astma, bronhitis), kod „večito zabrinutih“ teškoće sa varenjem, kod „uvek ljutih i razočaranih“ teškoće sa jetrom. Saznajte koji su još najveći trovači našeg tela

Advertisement

Ako kažemo da nas osećanja truju, onda to nije samo pesničko izražavanje. Ne verujete? Pogledajmo kako emocije utiču na pojedine organe, pa ćemo lakše da shvatiti kako su tesno povezani sa trovanjem tela.

FOTO: FREEPIK

Ljutnja

Kad smo ljuti, dolazi do zastoja u radu jetre. Odatle potiče izraz „ide mi na jetru“ ili „ždere mi džigericu“. Zašto za nešto što nas ljuti, ne kažemo da nam oštećuje bubrege ili pluća? Očigledno viševekovna prirodna mudrost zna isto što zna tradicionalna kineska medicina. Istina je uvek jedna, bez obzira na to da li ste Evropljanin, Indijac ili Kinez. Osećanje ljutnje onemogućava normalan rad jetre koja je izuzetno značajna za čišćenje naše krvi. Ako je jetra blokirana ljutnjom, otrovani smo!

FOTO: PIXABAY

Tuga

Advertisement

Slično se događa kada osećaj žalosti (tuge) sabotira ispravan rad naših pluća – drugog organa zaduženog za detoksikaciju. Kako dišete kad ste tužni? Da li duboko i opušteno? Ma kakvi – pre bi moglo da se kaže da tada dišete kao riba – plitko i u grču. Zato nije slučajno što kažemo da „nas je spopala i stisla tuga“ ili da osećamo da nas „tuga guši“.

Tuga neposredno utiče na disanje i debelo crevo i zato, tada dišemo plitko i imamo teškoće sprobavom – zatvor. Posledica jednog i drugog je da se u telu zadržavaju otrovi koje nismo izbacili disanjem ili stolicom. Krv ne dobija dovoljno kiseonika i u njoj se zadržava previše ugljen dioksida. To sprečava prenos određenih hranljivih materija i, u krajnjem slučaju, čak tera neke ćelije da se prilagode delovanju bez kiseonika (tako nastaju ćelije raka).

Advertisement
FOTO: PIXABAY

Strah

I treći organ za detoksikaciju, bubrezi, su pod jakim uticajem osećanja. Bubrezi i mokraćna bešika su najviše pod uticajem straha. Poznajete izjave da se neko „smrzao od straha“ ili „prebledeo od straha“? To se događa kada se bubrezi, od straha, odjednom zgrče i dođe do zastoja u filtriranju i čišćenju krvi. Posledica toga je poremećaj cirkulacije zbog čega su nam ledene ruke i noge. Ako strah traje duže vremena, posledice su utoliko teže. Bubrezi kontrolišu i mišiće koji stežu vrat mokraćne bešike i anusa. Ako su blokirani od straha, dolazi do njihovog popuštanja i nemogućnosti kontrole sfinktera i ispuštanja stolice i mokraće.

Advertisement
FOTO: PIXABAY

Briga

Brige nas truju neposredno. To osećanje pogađa, prvenstveno, našu probavu – želudac, slezinu i pankreas. Često se čuje da neko ima „grčeve od brige“. Činjenica je da su tada organi za varenje u grču i ne mogu da obave svoj zadatak. Zato i najkvalitetnija hrana može da postane u telu otrov jer se neispravno prerađuje, a počinje i vrenje u sistemu za varenje i zaostajanje hrane u zgrčenim organima. Zato umesto dobro sažvakane, sa kiselinom i enzimima obrađene hrane u naše crevo dolazi polusvarena hrana koja predstavlja odličnu podlogu za patogene organizme i njihove otpadne proizvode koji nas ubrzano truju.

Advertisement
FOTO: PIXABAY

Pohlepa

A šta je sa pohlepom? Otrovnost pohlepe osećamo u svakodnevnim događajima, kako kod nas, tako i drugde u svetu. Za pohlepne ljude kažemo da su „tvrdog srca“ i to je veoma tačan opis. Pohlepa pogađa srce i tanko crevo. Želja za sve većim i većim bogatstvom ogleda se aritmijama i nepravilnostima rada srca. Pohlepa uspešno stvara i sva ostala, već spomenuta, osećanja. Ko živi u stalnom strahu, da bi mogli nešto da mu oduzmu, da će da propadne, ili da se opterećuje time kako bi mogao da stekne još više, veoma brzo počne da doživljava i druge spomenuta osećanja.

Advertisement

Da li vam je sada jasnije zašto kažemo da je, spomenutih, pet otrova osnova za većinu bolesti koje danas poznajemo? Kada se stalno ponavljaju i neprekidno pogađaju određene organe, stvaraju slabu tačku (kako kažemo u medicini „locus minoris“) koja je, onda, prijemčiva i za druge, materijalno opipljivije teškoće sa organima. Tako se kod „večito tužnih“ javljaju hronične teškoće disanja (astma, bronhitis), kod „večito zabrinutih“ teškoće sa varenjem, kod „uvek ljutih i razočaranih“ teškoće sa jetrom, kod „stalno uplašenih“ seda kosa, teškoće sa organima za reprodukciju, teškoće sa cirkulacijom i upale mokraćnih organa itd.

(Izvor: Mediji)

Advertisement
Advertisement
Advertisement