Prema psiholozima, postoji 9 znakova da ste odrasli sa roditeljima nesrećnim u braku.
Ako ste odrasli u porodici sa nesrećno venčanim roditeljima, postoji velika šansa da to još uvek utiče na vas.
Nekoliko studija, uključujući onu koju je vodio tim iz Penn State i UNC , pokazuju da porodična dinamika oko koje deca odrastaju značajno utiče na njihovu sposobnost da formiraju veze i održavaju odnose u odraslom dobu.
Dakle, ako su se vaši roditelji stalno svađali ili ponižavali kada ste bili dete, sada kada ste odrasli, razumno je da možda imate problema sa poverenjem ili strah od sukoba u vašim romantičnim vezama.
Ovo je 9 znakova da ste odrasli sa nesrećno venčanim roditeljima i da to i danas utiče na vas.
1. Ugađate ljudima
Deca sa nesrećno venčanim roditeljima imaju tendenciju da postanu preosetljiva na emocije drugih ljudi jer su često bila mirotvorac u svom domaćinstvu.
U odraslom dobu, teško je odučiti se od tih osetljivih pokretača i tendencija, pa oni nastavljaju da vole ljude da štite emocije drugih ljudi na račun svojih.
Ova hiper-svesnost ne samo da izaziva opsesije izazvane anksioznošću, već sprečava odraslu decu da vode iskrene razgovore i interakcije bez tereta izbegavanja sukoba.
2. Svađe i sukobi vas brzo emocionalno iscrpljuju
Prema studiji o kognitivnim promenama kod pojedinaca koji su doživeli traumu u detinjstvu, mnoga odrasla deca iz sličnih sredina imaju smanjenu sposobnost procesuiranja sukoba.
Ne samo da imaju tendenciju da pokažu povećanu osetljivost na napete emocionalne sukobe, već često razvijaju probleme mentalnog zdravlja i poremećaje anksioznosti u odraslom dobu.
Bez zdravih mehanizama za suočavanje sa dekompresijom i rešavanjem argumenata ili neslaganja, mnoga odrasla deca koja su odrasla sa nesrećno oženjenim roditeljima na kraju sabotiraju svoje inače zdrave odnose.
3. Mučite se sa posvećenošću dugoročnim vezama
Bez primera zdrave dugotrajne veze iz detinjstva, bračni terapeuti Filis i Piter Šeras kažu da se mnoga odrasla deca bore sa posvećenošću zbog straha od razočaranja ili neprijatnih emocija.
Posvećenost vam može izgledati kao zamka, a ne kao stabilan sistem podrške. Možda ste uvek oprezni da vam srce ne slomi, pa ostavite jednu nogu van vrata kako biste bili spremni da pobegnete ako je potrebno.
Ova nesposobnost da se posvetite i zaronite u potencijal za posvećenu vezu istovremeno je štetna za vašu sposobnost da pronađete zdrav odnos i odvraća od razvijanja udobnog identiteta, čak i sa partnerom.
4. Pokušavate da ignorišete intenzivne emocije i osećanja
Izbegavanje intenzivnih emocija je još jedan od važnih znakova da ste odrasli uz nesrećno venčane roditelje i da i danas utiče na vas – bilo da ih izbegavate kod drugih ljudi ili pokušavate da se nosite sa svojim.
Ignorisanje intenzivnih emocija ih ne rastvara. Na kraju ćete biti primorani da požnjete posledice izbegavanja – bilo da se neprijatno pojave odjednom ili će nastaviti da uništavaju zdrave veze i odnose tokom vašeg odraslog života.
5. Imate velika očekivanja od sebe
Uprkos rasponu i raznolikosti veza, mnogi ljudi koji su odrasli sa nesrećno oženjenim roditeljima drže se standarda savršenstva koji je nemoguće postići.
Oni prvi znak sukoba vide kao „crvenu zastavu“ i sabotiraju potencijal za zdrave odnose mikroanalizom ponašanja drugih ljudi.
Prema studiji iz 2018. objavljenoj u časopisu Psichological Bulletin , perfekcionizam je sve popularniji među odraslima, a ova specifična odrasla deca koriste način razmišljanja orijentisan na savršenstvo kako bi stvorili nemoguća očekivanja za svoje živote, uspeh i veze.
Oni se plaše neuspeha, poput toksične dinamike njihovog detinjstva, i daju prednost izbegavanju bola nad svim ostalim.
6. Borite se anksioznošću
Pored fizičkih tegoba i dugotrajnog bola koje odrasla deca sa traumom iz detinjstva su podložnija doživljavanju, studija o anksioznosti odraslih iz 2020. pokazala je da mnogi razvijaju doživotne anksiozne poremećaje i probleme sa mentalnim zdravljem kao rezultat toga što njihove potrebe nisu zadovoljene dok su rasle. gore.
Kako je toksični odnos njihovih roditelja pogoršao njihov osećaj emocionalne stabilnosti, ova deca su brzo naučila da štite mir žrtvujući svoj.
Ako se borite sa anksioznošću, upravljate odnosima, komunicirate sa drugim ljudima ili jednostavno sedite sami kod kuće, to može biti emocionalni odgovor na vaše vaspitanje.
Iako se trauma iz detinjstva nikada u potpunosti ne rastvara – ona je deo vašeg jedinstvenog identiteta i najvrednijih osobina ličnosti – stručnjaci sugerišu da terapija, zdrava podrška, personalizovane zdrave rutine i kreativno izražavanje mogu biti od pomoći za ublažavanje anksioznosti koja se često povezuje sa tim u odraslom dobu.
7. Izolujete se da biste se nosili sa konfliktom
Ako im sposobnost ove odrasle dece da udovolje ljudima i da se zaštite od sukoba ne uspe, kao što je verovatno s vremena na vreme, oni se povlače u svoje društvo kako bi se izborili.
Ova vrsta društvenog povlačenja nije vezana samo za rani razvoj mentalnih bolesti, prema Neuroscience and Behavioral Reviev, to je i sredstvo za njih da sakriju svoje ranjivosti.
Sa toliko pažnje na emocionalnu dobrobit svojih roditelja tokom odrastanja, mnoga od ove odrasle dece se bore da naprave prostor za sopstvene intenzivne emocije u grupama i odnosima odraslih prijatelja — osećaju se nedostojnim da prihvate pomoć i neprijatno im je da dele svoja emocionalna opterećenja.
Sada kada ste odrasli, van burne porodice koju definišu nesreća vaših roditelja i prezir jedni prema drugima, imate moć da zaštitite svoje emocionalno blagostanje , zdravlje i raspored.
Kada vas prijatelji razočaraju, posao opterećuje, ili romantični partner izazove sukob, vi se povlačite, sa pogrešnim uverenjem da ste sami bolji.
8. Zaštitnički se ponašate prema svojoj nezavisnosti
Vaši mehanizmi suočavanja vam ne dozvoljavaju da se oslonite na druge, borite se da prihvatite pomoć i pokušavate da se izdržavate uklanjanjem potencijala za razočaranje.
Iako je nezavisnost vrlina koju mnogi ljudi žele da pokažu, ova hiper-nezavisnost može biti štetno izolujuća – sredstvo za hvatanje kontrole koje šteti vašoj sposobnosti da pravite namere, zdrave i ljubavne odnose.
9. Živite u režimu ‘bori se ili beži’
Mnoga deca koja doživljavaju emocionalno zanemarivanje ili nezdrave roditeljske odnose odrasla su u „režimu preživljavanja“, kako se u pregledu istraživanja traume iz detinjstva tvrdi, i često se bore da oduče od tih mehanizama suočavanja i emocionalnih stanja u odraslom dobu.
Oni doživljavaju ogroman stres i anksioznost kada je njihova emocionalna stabilnost ugrožena u odraslom dobu, kanališući sličan „instinkt preživljavanja“ koji su bili primorani da koriste tokom svog detinjstva kako bi očuvali mir.
Hiperfokusirani na emocionalnu sigurnost, rezultat nezadovoljenih emocionalnih potreba ili manje pažnje u detinjstvu, ovi odrasli se često bore da izdvoje namerno vreme za druge strasti i odnose u svom životu koji bi mogli da izazovu zdravu vezu i zajednicu.
(Stil)