Deca od najranijeg uzrasta osećaju snažne emocije. Iako ih ponekad doživljavamo kao nešto sasvim drugo, velike i važne emocije dete počinje da oseća već oko prvog rođendana.
Pitanje je samo kako će ih doživeti i kako će ih izraziti. Upravo zato je važno da ih naučimo da prepoznaju i izražavaju svoje osećaje – isto kao što ih učimo da pišu brojeve ili slova.
Emocije nam pomažu da razumemo što se događa u nama i oko nas. Kod male dece, koja još nemaju dovoljno iskustva, emocije su često jedina reakcija na situacije.
Zato je važno naučiti ih barem osnovnim osećanjima. Četiri najvažnije i najveće emocije su ljutnja, tuga, strah i ljubomora.
Evo kako da ih naučite da ih prepoznaju i kako da o njima razgovarate s mališanom.
1. LJutnja
LJutnja nije nužno negativna emocija, kako je često percipiramo. Kao i sve druge, ona je važna i korisna. Deca se često naljute kad stvari ne idu po njihovom – na primer, kad im neko uzme igračku.
U tom trenutku proradi tzv. „bori se ili beži“ refleks, i dete može da reaguje tako da viče, da ima ispad ili da nekog udari.
LJutnja može da deluje iracionalno, ali je kod male dece često normalna i prirodna reakcija na nepravdu koju osećaju.
Šta da uradite?
Dajte naziv emociji: „Čini mi se da si baš ljut“.
Pazite da ne koristite izraze poput „Vidim da si…“, jer možda nije reč o ljutnji, već je dete tužno ili uplašeno i važno je da mališanu ostavite prostora da samo ispravi.
Objasnite emociju: „Ponekad stvari ne idu kako želimo i to može da nas naljuti“.
Podstaknite dete da izrazi osećanja rečima, na primer: „Ne sviđa mi se kad mi uzmeš igračku“. Šta još možete da uradite?
Pokažite emocije na likovima iz priča ili crtaća i pitajte dete kako misli da se lik oseća – tako se razvija i empatija kod deteta.
2. Tuga
Deca mogu da osećaju tužno kad im neko nedostaje, kad se osećaju isključeno ili kad ih nešto ili neko razočara. Problem nastaje ako ne znaju da prepoznaju zašto su tužni.
Upravo tada se tuga može pretvoriti u ljutnju i dovesti do ispada.
Šta da uradite?
Prepoznajte tugu: suze, povlačenje ili čak ljutnja mogu biti znak tuge.
Dajte detetu prostora: umesto da ga ometate ili pokušavate da popravite stvar, sedite pored deteta, zagrlite ga i budite tu.
Podelite sopstveno iskustvo tuge da pokažete da je to osećanje normalno i da o njemu može da se priča.
Šta još možete da uradite?
Napravite grafički prikaz osećanja s emotikonima na kojem deca mogu da pokažu kako se osećaju čak i kad nemaju prave reči za to.
3. Strah
Strah često proizlazi iz nesigurnosti ili anksioznosti. Iako su neki strahovi razvojno očekivani (strah od mraka, strah od odvajanja od roditelja), mogu se javiti i drugi strahovi koji mogu doći iz medija ili stvarnog života.
Šta da uradite?
Potvrdite emociju: „Zvuči kao da te to stvarno prestrašilo“.
Budite iskreni: ako ne znate odgovor na neko mališanovo pitanje, recite da ćete ga zajedno potražiti.
Pomozite im da se izraze kroz priče ili knjige o strahovima.
4. LJubomora
Deca mogu da osete ljubomoru već sa nekoliko meseci – na primjer, kad mama zagrli drugo dete. Kasnije dolazi materijalna ljubomora („Zašto on ima bolju igračku?“) i socijalna („Zašto nisam pozvana na rođendan?“).
Šta da uradite?
Ne umanjujte djetetovu emociju: čak i ako vam ta situacija deluje trivijalno, detetu može da bude jako važna.
Pomozite detetu da preusmeri fokus na ono što ima: više vremena s roditeljima, priliku za nova prijateljstva, itd.
Ako znate da dolazi potencijalno „osetljiv“ trenutak (npr. rođendan brata/sestre), pripremite dete unapred.
(Magazin Novosti)