Neobičan osećaj pucketanja u nogama, nemir tokom noći i teškoće sa snom mogu biti znak sindroma nemirnih nogu. Saznajte šta ga uzrokuje, ko je u riziku i kako se leči kod dece i odraslih.
Karla Đenkovski se seća kako je sve počelo. Njena ćerka je imala samo 11 godina kada je počela da dolazi noću u maminu sobu, žaleći se da ne može da zaspi zbog neobičnog osećaja u nogama.
Morala je da hoda po sobi kako bi neprijatnost nestala. Postala je razdražljiva, umorna, počela je da pada u školi i čak zaspala tokom porodičnog izleta u zabavni park.
Tek nakon tri godine, porodica je dobila dijagnozu: sindrom nemirnih nogu.
Šta je sindrom nemirnih nogu?
Prema rečima dr Džona Vinkelmana sa Harvarda, sindrom nemirnih nogu je neurološki poremećaj karakterisan neodoljivom potrebom za pokretanjem nogu, često praćen neprijatnim senzacijama poput peckanja, pulsiranja, puzanja ili bola.
Ti simptomi se obično javljaju u mirovanju, najčešće noću, i olakšavaju se pokretom. Upravo zbog toga se sindrom svrstava u poremećaje spavanja.
U umerenim do teškim slučajevima, simptomi se pojavljuju nekoliko puta nedeljno, a kod nekih ljudi mogu odložiti san i po nekoliko sati.
Ko je u riziku?
Dve ključne komponente igraju ulogu – genetika i nivo gvožđa. Sindrom često “putuje” kroz porodicu, dok osobe sa nedostatkom gvožđa, uključujući trudnice, žene sa obilnim menstruacijama, ljude na dijalizi ili one koji imaju anemiju, imaju povećan rizik.
Rizične grupe su i oni koji koriste određene antidepresive, a statistike pokazuju da se stanje dvostruko češće javlja kod žena nego kod muškaraca.
Iako se češće povezuje sa odraslima, i deca mogu imati simptome – kao u slučaju ćerke Karle Đenkovski.
Kako se leči?
Prvi korak je izbegavanje faktora koji pogoršavaju stanje: alkohol, pojedini lekovi i šećeri. Ukoliko je nivo gvožđa nizak, mogu pomoći suplementi ili infuzije gvožđa.
Karla preporučuje da imate svoju „vreću trikova“ – to mogu biti masaže, topli ili hladni oblozi, šetnja ili neka mentalna aktivnost koja angažuje mozak.
„Kada vam je um angažovan, simptomi se povlače“, ističe ona.
Ukoliko promene životnog stila nisu dovoljne, lekari mogu prepisati lekove poput gabapentina ili pregabalina, dok se dopaminski agonisti danas ređe koriste jer vremenom mogu pogoršati stanje. U najtežim slučajevima koriste se niskodozirani opioidni lekovi.
Kada potražiti pomoć?
Ako osećate nelagodnost u nogama kada mirujete, posebno ako vam to remeti san, vreme je da se obratite lekaru.
Stručnjaci savetuju da zatražite mišljenje specijaliste za poremećaje spavanja i uradite analizu feritina – test koji meri rezerve gvožđa u organizmu.
„Što pre se obratite lekaru, to bolje.
Možda ni ne shvatate da su umor, razdražljivost i povlačenje iz svakodnevnih aktivnosti zapravo znakovi sindroma nemirnih nogu koji vam svakog dana narušava kvalitet života“, kaže Karla.
(Lepa i Srećna)