Lena Mur – Veče koje je promenilo sve
Lena Mur je tog jutra lutala po stanu kao u magli.
Negde oko podneva, dok je odsutno seckala povrće, zazvonio je telefon. Glas doktora je izgovorio rečenicu koja joj je iznutra potpuno ispraznila svet:
„Vaša majka, Elara Mur, preminula je.“
Stan je odjednom postao nepodnošljivo tih. Lena je sela na kuhinjsku stolicu, nesposobna da zaplače, nesposobna da razmišlja.
Kasnije popodne ušao je njen suprug, Darijus Kolins, umoran i napet:
„Lena… večera još nije počela? Večeras dolazi Maksvel Grant. Ova večera može odlučiti moju promociju.“
Lena je teško progutala knedlu:
„Darijuse… moja mama je danas umrla.“
On je kratko zastao — ali pritisak posla brzo je preuzeo kontrolu:
„Možemo li… da izguramo ovu večeru?“
Glas joj je izašao tih i lomljiv:
„Pokušaću.“
Večera koja je promenila sve
U sedam sati Maksvel Grant stiže. Uglađen, visok, oslonjen na srebrni štap. Srdačno pozdravlja Darijusa — dok njegov pogled ne padne na Lenu.
„Gospođo Kolins, da li ste plakali?“
„Moja majka je danas preminula.“
Maksvel zastaje. Pogled mu pada na njenu narukvicu — feniks i dva mala ključa.
„Gde ste dobili ovu narukvicu?“
„Bila je moja majčina. Rekla je da je nikada ne skidam.“
Iznenađenje prelazi u tišinu. Maksvel kaže:
„Elara Mur… bila je moja sestra.“
Darijus se ukočio. Maksvel dodaje:
„Ambicija ne vredi ništa ako zaboravite ljude ispred sebe.“
Večera završava pre nego što je zaista počela. Maksvel ne dopušta Leni da služi ništa, već je vodi u dnevnu sobu:
„Sada kada znam, želim da budem deo tvog života. Ti si porodica.“
Novi početak
Darijus prilazi, kajanje jasno na licu:
„Trebao sam sve zaustaviti onog trenutka kada si mi rekla za majku.“
Lena klima glavom:
„Nisam želela da budem teret.“
„Nikada nisi.“
Maksvel se sprema da ode, ali zastaje:
„Sutra možemo pričati o tvojoj majci i njenoj prošlosti. Ali večeras, Lena… odmori se. Više nisi sama.“
Lena se zagleda u gradska svetla:
„Prvi put… imam osećaj da mi se život otvara.“
Darijus stoji pored nje:
„Ići ćemo korak po korak. Zajedno.“
Neki gubici te slome. Drugi ti otvore vrata novog poglavlja.
Za Lenu, ova noć je bila i jedno i drugo.
U tišini dnevne sobe dala je sebi obećanje:
„Vratiću svoj život… i izabrati sopstveni put.“
