Poslednji poljubac preminulih: Kako spojiti emociju i bezbednost
Uvod: svetost trenutka oproštaja
Trenutak konačnog oproštaja možda je najosetljivija tačka u kojoj se susreću ljudska emocija i biološka stvarnost. Vekovima, u gotovo svim kulturama i verama, poljubac ili držanje ruke preminule osobe smatraju se svetim činom. To je fizička potvrda veze koja nadilazi život.
Ali nova medicinska upozorenja podižu pitanje: koliko je fizički kontakt sa preminulima zaista bezbedan?
Medicinska perspektiva
Dr Viktor Ivanovik iz Moldavije upozorava da telo preminule osobe može i dalje sadržati bakterije i viruse, posebno ako je smrt nastupila usled visoko zarazne bolesti.
- Kada telo prestane da funkcioniše, imunološki sistem ne deluje.
- Mikroorganizmi poput stafilokoka ili crevnih bakterija mogu opstati satima.
- Rizik je veći neposredno nakon smrti, pre profesionalne obrade tela.
Emocionalna i kulturna dimenzija
Za mnoge ljude, rituali oproštaja su ključni za proces tugovanja. Poslednji poljubac nije samo gest – on nosi duhovno i emotivno značenje.
- U pravoslavnoj, katoličkoj i brojnim tradicionalnim kulturama, ovakav čin je prilika da se pokaže ljubav i poštovanje.
- Ograničavanje dodira može izazvati duboku psihološku i emocionalnu traumu.
Kako spojiti tradiciju i bezbednost
Psiholozi i lekari preporučuju tzv. „svesni oproštaj“:
- Razgovarajte sa medicinskim ili pogrebnim osobljem o rizicima.
- Koristite simbolične alternative – dodir ruke, barijera poput maramice.
- Pratite higijenske smernice – pranje ruku i izbegavanje direktnog kontakta sa telesnim tečnostima.
Na ovaj način, emotivna potreba srca može se ispuniti, a rizik od infekcije minimalizovati.
Zaključak: ravnoteža između srca i tela
Srce traži zatvaranje kruga, telo traži zaštitu. Poslednji poljubac i dalje može biti dubok čin ljubavi – uz razumevanje bioloških činjenica.
Upozorenja lekara nisu poziv na ukidanje tradicije, već podsetnik da ljubav i nauka mogu koegzistirati, omogućavajući dostojanstven i bezbedan oproštaj.
