Poruka u tri ujutru koju nikada neću zaboraviti
Telefon me je probudio u tri ujutru, svetleći u mraku spavaće sobe. Neprestano je vibrirao. Na ekranu je pisalo: sedamnaest propuštenih poziva od moje ćerke i jedna poruka zbog koje mi je zastao dah:
„Tata, pomozi! Dođi brzo!“
Skočio sam iz kreveta bez razmišljanja. Nisam ni obuo prave cipele — samo sam zgrabio ključeve i istrčao iz kuće. Vozio sam kroz prazne ulice dok mi je srce lupalo kao nikada pre. U glavi su se nizali najgori mogući scenariji.
Kada sam otvorio vrata njenog stana, moja ćerka i njen verenik sedeli su na kauču i zbunjeno me gledali.
„Tata? Šta radiš ovde u ovo doba?“ pitala je.
„Zvala si me. Poslala si poruku“, rekao sam, pokazujući joj telefon drhtavim rukama.
Pogledala je ekran, a zatim mene. „Nisam“, rekla je, ali kada je ugledala broj, lice joj je naglo pobledelo.
Tiho je izgovorila:
„Tata… to je Helenin broj.“
Helen.
Moja mlađa ćerka.
Dete koje sam izgubio prošle godine u saobraćajnoj nesreći.
Tišina između nas bila je teška i bolna. Ožiljak za koji sam mislio da je bar delimično zarastao ponovo se otvorio.
Izašao sam napolje da udahnem vazduh, ali tada je stigla nova poruka.
„Još te čekam. Gde si?“
Telefon mi je gotovo ispao iz ruke.
Pozvao sam broj.
Odmah se javila mlada žena, uplakana i u panici.
„Tata? Tata, gde si? Trebaš mi…“
Duboko sam udahnuo.
„Nisam tvoj otac“, rekao sam tiho. „Kome pokušavaš da se javiš?“
Objasnila mi je da joj se auto pokvario usred noći. Pokušavala je da dobije oca, ali je nedavno promenio broj. Iz navike je pozvala stari — onaj koji je u telefonu bio sačuvan kao „Tata“.
Taj broj je sada bio moj.
Nekada je pripadao mojoj Helen.
Ostao sam na vezi s njom. Smirivao sam je. Razgovarao dok pomoć nije stigla.
Kasnije sam sedeo u automobilu, dok se jutro polako rađalo, i plakao — tiho, dugo, sa čelom oslonjenim na volan.
Jer te noći sam, makar na trenutak, osetio nešto što nisam osetio otkako sam je izgubio.
Ne kao čudo.
Ne kao objašnjenje.
Već kao podsetnik.
Da ljubav ne nestaje.
Da se ne gubi.
Već ostaje u nama — zauvek.
