Kako sam pronašla hrabrost da preuzmem kontrolu nad svojim životom
Zovem se Maja i imam 28 godina.
Jednog dana, dok sam se sporo kretala niz ulicu sa bebom u rukama i kesama iz prodavnice, moj otac me je zaustavio:
— „Zašto ne voziš?“
Nisam mu mogla odmah objasniti. Auto koji mi je pripadao više nije bio kod mene, a ključeve je držala moja svekrva. Svaki pokušaj da joj kažem kako se osećam završavao je suzama i osećajem nemoći.
Moj otac je tada rekao samo jedno:
— „Ulazi u kola. Ovo večeras završavamo.“
Te večeri sam konačno shvatila koliko sam dugo živela u ograničenju koje nisam smela ni da nazovem pravim imenom. Polako sam otkrila da nisam mogla sama odlučivati o svom životu, svom novcu i svojoj slobodi.
Tada je nešto u meni kliknulo. Spakovala sam samo ono što mi je bilo najvažnije — dokumenta, odeću, igračku mog sina — i otišla. Bez drame, ali sa jasnom spoznajom da više nikada neću dozvoliti da me neko ubeđuje da nisam sposobna da vodim svoj život.
Kasnije je sud potvrdio ono što sam osećala: bila sam žrtva kontrole i manipulacije. Dobila sam starateljstvo nad svojim sinom i povratila sam svoju slobodu.
Danas živim mirno, sa sinom koji spava, u prostoru gde se osećam sigurno i slobodno. Otac mi je rekao:
— „Nisam te ja spasao. Samo sam te podsetio ko si.“
I bio je u pravu.
Poruka:
Ako vas neko ubeđuje da traženje poštovanja znači da ste „ludi“, ili da niste sposobni da odlučujete o svom životu — zapamtite: to nije ljubav. To je kontrola. I imate pravo da odete i preuzmete svoj život u svoje ruke.
