Godišnjica u restoranu koja nas je naučila važnoj lekciji o poštovanju
Moj muž i ja smo mesecima štedeli kako bismo obeležili godišnjicu na poseban način. Rezervisali smo sto u restoranu koji važi za luksuzan i radovali se večeri koju ćemo pamtiti. Međutim, već pri ulasku postalo je jasno da iskustvo neće biti onakvo kakvo smo zamišljali.
Prostor je bio prepun i bučan, više nalik užurbanom baru nego restoranu višeg ranga. Muzika je bila preglasna, gosti su govorili povišenim tonom, a razgovor za našim stolom bio je gotovo nemoguć. Ipak, odlučili smo da ostanemo pozitivni — ipak smo slavili važan datum.
Nažalost, problemi su se brzo nastavili.
Usluga je bila izuzetno spora. Čekali smo gotovo dvadeset minuta samo da dobijemo vodu. Kada je konobarica konačno prišla, nije bilo ni pozdrava ni osmeha — samo kratko pitanje šta želimo da naručimo.
Hrana nije ispunila očekivanja. Mužev odrezak nije bio pripremljen kako je poručeno, a moja pasta je delovala pregrejano i bez ukusa. Kada smo to mirno pomenuli, odgovor je bio kratko objašnjenje da je kuhinja prezauzeta, bez pokušaja da se situacija popravi ili da se ponudi rešenje.
Nakon toga, niko se više nije vratio do našeg stola.
Umesto prijatne večeri, ostao je osećaj razočaranja. Kada je stigao račun, iznos je bio izuzetno visok u odnosu na kvalitet usluge i hrane. U tom trenutku sam odlučila da ne ostavim bakšiš. Smatram da je bakšiš znak zahvalnosti za dobru uslugu, a ne obaveza bez obzira na okolnosti.
Dok smo se spremali da odemo, konobarica se vratila, vidno nezadovoljna. Njena reakcija bila je neprimerena i javna, što je dodatno pokvarilo celo iskustvo. Moj muž je odmah reagovao, a mi smo bez daljeg zadržavanja napustili restoran.
Kasnije, kada sam podelila priču sa prijateljima, mišljenja su bila podeljena. Neki su smatrali da sam postupila ispravno, dok su drugi verovali da je trebalo drugačije reagovati. Ipak, za mene ovo nije bilo pitanje novca.
Radilo se o profesionalnosti, poštovanju i odnosu prema gostima. Uvek rado nagradim dobru uslugu, ali isto tako verujem da loše ponašanje ne treba podsticati.
Ako je neko zbog toga stekao pogrešan utisak o meni, mogu s tim da živim. Važnije mi je da znam da sam postupila u skladu sa sopstvenim vrednostima.
