Vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju 28. januara, odnosno 15. januara po julijanskom kalendaru, čak četiri velika sveca.
Čitav januar je za pravoslavne vernike mesec praznika, a 28.1. obeležavaju se Prepodobni Pavle Tivejski, Prepodobni Gavrilo Lesnovski, Prepodobni Jovan Kuščnik i sveti mučenik Pansofije.
Praznici koji se slave 28. januara
Pavle Tivejski rođen je u bogatoj porodici u Donjoj Tivi Misirskoj za vladavine cara Dekija, a sve imanje roditelja nasledili su sestra i on.
Kada je njegov zet želeo da uzme i njegov deo imetka i pretio mu da će ga prijaviti kao hršćanina ako mu ne ustupi bogatstvo, Pavle je sve dao sestri i zetu. Povukao se potom u pustinju, gde je živeo asketskim životom, a dostigao je takvu duhovnost da se pred njim i sveti Antonije Veliki osećao grešnim.
Jovan Kušnik živeo je u Carigradu za vreme cara Lava, a poticao je iz porodice vizantijskih plemića.
Još kao dete se odrekao bogatstva i zamonašio se, a u snu mu se, prema predanju, javio đavo i nagovarao ga da se vrati u roditeljski dom i živi kao bogati plemić. Nakon devet dana i devet noći iskušenja, Jovan je pobegao iz manastira nazad roditeljima, ali čim je shvatio da je podlegao iskušenju, od sramote nije smeo da se vrati među monahe, pa je živeo kao prosjak.
Roditelji su ga jednom prepoznali, ali je on odbio da se vrati kući i tako se spasio đavola.
Prepodobni Gavrilo Lesnovski rođen je kod Krive Palanke u 10. veku, takođe u bogataškoj kući, a oženio se „devojkom carskog roda“ koja je umrla mlada. On se zamonašio, podigao hram Svetom Arhangelu Mihailu i postao njegov iguman, a smatran je čudotvorcem i za života i po smrti.
Sveti mučenik Pansofije bio je sin aleksandrijskog prokonzula Nila, a sav imetak je ostavio kako bi se posvetio veri. Podvizavao se 27 godina, a u vreme cara Dekija je šiban jer je hrišćanin, sve do smrti u teškim mukama.
Srpski narodni običaji za praznike 28. januara
Prema narodnim verovanjima, na ove praznike ne bi trebalo raditi u polju, a vernici se klone i vrlo teških fizičkih poslova.
Ipak, ovi praznici nisu „crveno slovo“ u crkvenom kalendaru, pa vernici obavljaju kućne poslove i koriste noževe i ostale predmete koji su obično zabranjeni na ostale velike datume, kao i da se jede hrana crvene boje.
Veruje se da se na taj datum treba izgovoriti molitva za sreću i zdravlje, koja glasi:
Kao nezalaznu svetlost mislenog Sunca, hvalimo te u pesmama mi koji smo se sabrali danas. Zasijao si onima koji behu u tami bezumlja i sve si ih uzveo ka božanskim visinama, ukrasu Divejeva, sveti, čvrsti temelju otaca i isposnika.
(Glossy)