Američka novinarka Ejmi Čavez živi u Japanu i piše kolumne o ovoj misterioznoj zemlji za zapadne publikacije. Ejmi je oduševljena načinom života u Japanu. Kaže da je sve čisto, efikasno, puno reda.
Japanci su kao narod tihi, ljubazni i ekscentrični. Njeno mišljenje je da se niko iz Japana ne vraća onakav kakav je bio. Utisci ove novinarke koje bi svaka zemlja mogla da primi su sledeći:
Uvek vrati uslugu, bez obzira na sve.
Japanci rado prihvataju usluge i rado ih vraćaju. Mogu to biti obične sitnice, ali žele da pokažu zahvalnost. Npr. ako im neko pomogne da unesu neki komad nameštaja u dom, oni za uzvrat kao znak pažnje uzvrate nekim pićem.
Ljubaznost je na višem nivou od „Hvala“ i „Doviđenja“
Maniri i ljubaznost su važni u japanskoj kulturi. Ako pitate slučajnog prolaznika gde se nalazi neka ulica, nacrtaće vam mapu ili će vas odvesti do ulice. Za njih ljubaznost znači nesebičnost.
Stavljaju druge ispred sebe
U japanskim domovima postoji specijalno mesto u kući za goste, koje je najlepše.
Niko iz grupe nije isključen
Kod Japanaca nema neprijatnih momenata da neko nije pozvan. Uvek su svi pozvani, nema izlazaka na piće samo sa nekim kolegama. Svi su uključeni i tako uče da budu tolerantni i prihvataju različitosti.
Japanci umeju da slušaju
Kod Japanaca nema povišenog tona tokom razgovora. Razgovori teku mirno, svako svakog pusti da ispriča šta ima, svako bude saslušan. Svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje. Ne takmiče se ko će šta pre reći. Ne nameću svoje stavove.
Japanci nisu nacionalisti
Svako voli svoju zemlju odakle potiče. Japanci nikome ne dokazuju da je njihovo nešto najbolje. Ne postoji najbolja stvar na svetu.
Kod Japanaca svaki posao mora da se završi
Kod Japanaca reč „Ganbaru“ nema bukvalan prevod, ali od prilike znači „raditi najbolje što možete“.
Obećanje bi trebalo da bude ispunjeno
Ako vam je neki Japanac obećao da će doći, sigurno će doći. Ako je baš sprečen ili će blagovremeno javiti ili poslati nekoga u njegovo ime.
(Izvor: Beograd.in)