Izbegavanje ovakvih postupaka je ključno kako bi se obezbedilo zdravo odrastanje i razvoj dece.
Skoro svaki roditelj teži da uradi ono što smatra da je najbolje za njegovo dete. Ukoliko gajite sumnje u svoje roditeljske veštine i pitate se da li ste dobar ili loš roditelj, važno je razumeti da su ovi atributi relativni.
Ključno je biti roditelj koji je prisutan i potreban detetu, dok se pojmovi „dobar“ i „loš“ mogu tumačiti na različite načine. Ono što je važno jeste da skoro sva deca imaju slične potrebe kako bi odrasla u srećne, zdrave i uspešne individue.
Neki roditelji, iz različitih razloga, ne uspevaju pružiti svojoj deci ono što im je potrebno. Možda su toliko zaronili u mnoštvo roditeljskih saveta da su izgubili osećaj za suštinske stvari.
Postoje i roditelji koji jednostavno ne poklanjaju dovoljno pažnje deci ili dopuštaju im da rade šta god požele. Nažalost, postoje i oni koji zanemaruju ili zlostavljaju svoju decu.
Ono što je sigurno je da postoji niz toksičnih roditeljskih ponašanja koja ostavljaju dubok trag na decu i utiču na njihov život tokom odraslog doba.
Takva ponašanja uključuju fizičko, psihološko i društveno zanemarivanje, a izbegavanje ovakvih postupaka je ključno kako bi se obezbedilo zdravo odrastanje i razvoj dece.
Evo 11 znakova da su vas odgajali loša majka ili otac, prenosi Zadovoljna.rs
1. Nikada nisu postavljali ni poštovali granice
Važno je da roditelji razmišljaju o granicama koje su postavili svojoj deci.
Roditelji postavljaju važne granice: „kloni se roditeljske spavaće sobe“, „kloni se mamine kancelarije“ „kloni se tatinog prostora’“ i postoje dobri razlozi za ta pravila. Odrasli imaju stvari kao što su porno-časopisi i seksi pomagala, te ne žele da deca zadiru u to.
Ali i deca imaju stvari u koje ne žele da se vi upuštate. Ne možete očekivati da se deca osećaju kao poštovani pojedinci ako vi takođe ne poštujete njihov lični prostor i njihove granice.
Kad vaša deca uđu u tinejdžerske godine, ne bi trebalo da njuškate.
Ako oni ne prilaze vašoj fioci s donjim vešom, ne bi trebalo ni vi da prilazite njihovoj. Dovoljno su stari da je dovoljno dobro razgovarati s njima o svojim brigama. Koristite svoje reči. Ne budite nametljivi.
2. Nisu pružili afirmaciju i sigurnost
Mnogi roditelji, posebno stereotipni tipovi mačo očeva, misle da je kazna kraljica vaspitanja. Potrebna je stroga ljubav kako bi mladi dečaci izrasli u jake, sposobne mladiće. Ali ljubav nije dovoljna – morate da im pokažete način kako da se brinu o sebi.
Zvuči jednostavno, zar ne?
Ako kažnjavate svoju decu zbog svake sitnice, osakaćujete njihovu sposobnost da budu jaki u suočavanju sa životnim izazovima, jer će svaki nagoveštaj neuspeha dočekati s razočaranjem, frustracijom, besom.
Trebalo bi da učimo našu decu o svetu kao odrasli. Kada ste odrasli i ne uspete u nečemu, nemate neki autoritet koji vam oduzima gejmboj dok ne budete bolji. Trudite se da budete bolji, to dolazi iznutra.
3. Nisu bili dosledni
Roditelji žele da budu najbolji prijatelji svojoj deci. Ali to nije ono što deca žele. Ne želite da nenamerno odgajate užasnu odraslu osobu, a jedan od načina da to izbegnete jeste postavljanje pravila i njihovo poštovanje.
Ako ste novopečeni roditelj, dobro je da malo eksperimentišete da vidite šta funkcioniše, a šta ne. U nekom trenutku morate da vidite koje smernice i pravila rade i da ih zaista sledite.
Nijedan roditelj ne želi da kazni svoju decu. Nijedan roditelj ne želi da kaže svojoj deci šta je šta i da vidi kako im kreću suze – morate biti u stanju da ne manipulišete, već da prilagodite način razmišljanja svoje dece kroz smernice. Vi ne želite da uništite loše navike, već da razvijate i podstičete dobre.
4. Bili su preterano kritični
Svi imamo snove i ciljeve koje ne ostvarujemo. Možda ste hteli da budete fudbalska zvezda, ali ste pokidali ligament u srednjoj školi i sve je to otišlo dođavola. Možda ste skoro bili šampion matematičke olimpijade, ali niste uspeli.
Jedno je sigurno: ne treba da projektujete svoje neuspehe na svoju decu. Ne možete naterati svoju decu da budu nešto što biste želeli da jesu. Kada to radite, rušite njihovo samopoštovanje.
Kada na decu projektujete ono što vi želite za njih i ne dozvolite im da biraju, kada imate nerealna očekivanja, ne činite ih boljim ili jačim. Činite ih slabijima i manje je verovatno da će biti osnaženi alatima za suočavanje sa izazovima kada odrastu.
5. Nisu vam dali prostora
Kako vaša deca postaju starija, potrebno im je više prostora od vas. To je važan deo odrastanja.
U nekom trenutku morate prestati da im govorite šta da rade i morate prestati da radite važne stvari za njih. Ne možete da uradite njihov domaći zadatak. Ne možete napisati njihov esej za prijemni na fakultet. U nekom trenutku morate da pogledate svoju decu i kažete: „Provali to sam. Pomoći ću ako bude bilo potrebno.“
Budite spremni da pustite svoju „bebu“ da ode kada zna da mora sama da shvati neke stvari. Roditeljima je teško da shvate da mama i tata nisu presudni za svaku sitnicu, takva vrsta roditeljstva je pogrešna.
6. Živeli su da bi vas služili
Pravo roditeljstvo nalazi se negde na sredini između dve krajnosti. Ne želite da bacite svoju decu vukovima, ali takođe ne želite da im služite poput roba.
Kada vaša deca budu dovoljno odrasla da nauče da kuvaju, naučite ih da kuvaju.
Kada budu dovoljno stara da peru veš, neka peru veš.
Kada budu dovoljno odrasla da voze, naučite ih da voze.
Važno je da svoju decu ne mazite i služite zauvek. Oni moraju da nauče veštine da bi se održali kao odrasli.
Zamislite koliko je veština izgubljeno između generacije vaše bake i deke i vas – mnoge veštine jednostavno nisu stigle do vas.
Važno je da svojoj deci date znanje koje ste dobili.
7. Pretili su vam ili su vas zastrašivali
Frustrirajuće je baviti se decom. Često bivaju uplašeni i nesigurni u stvari koje su za vas jednostavne. Oni ne uspevaju uvek u samokontroli, što može biti beskrajno teško za roditelja koji jednostavno pokušava da bude roditelj na pravi način.
Ali ono što apsolutno ne možete da uradite jeste da im pretite – „ako ne _____, onda _____“ ili „ako ikada ____, ovo je ono što će ti se desiti“.
Ovakva vrsta autoriteta uništava poverenje vašeg deteta u vas. Neće se osećati kao da mogu da vam se obrate za pomoć jer je pretnja izneta, a ovo je jedan od glavnih znakova da vas je odgajao loš roditelj.
Kako možete zaista iskreno razgovarati sa osobom o nečemu kroz šta prolazite ako osećate da će rezultat biti neka vrsta kazne?
8. Bili su helikopter roditelji
Milenijumska generacija će pričati horor-priče o helikopter-roditeljstvu. Pogledajte bilo koju temu na Redditu o roditeljima helikopterima i videćete pokolj koji ostavljaju za sobom kao odrasli koji ne znaju šta je gore, šta dole, gde je levo a gde desno.
Kada imate bebu, morate učiniti sve što je u vašoj moći da preživi. Ali morate je pustiti kako vreme prolazi. Morate poštovati dečje greške i ceniti dečje uspehe i pustiti ih da izrastu u nezavisne ljude.
Ako ne uradite tako, odgajali ste odraslu osobu koja nema veštine neophodne da preživi.
9. Nikada vas nisu slušali
Odaću vam tajnu: deca nisu glupa. Oni mogu da pročitaju sarkazam i da kažu kada ste snishodljivi i ne slušate ih jer mislite da su samo neko glupo dete. Roditelji, morate slušati svoju decu.
Kada slušate decu – stvarno slušate, to im govori da su oni jedinstveni pojedinci koji imaju šta da ponude ovom svetu u kome živimo.
Ako vam dete kaže da je tog dana videlo braon psa, saslušajte ga. To im je možda prvi put. Oni žele da pričaju o neverovatnim iskustvima koja imaju na isti način kao i vi. Slušajte svoju decu.
10. Bili su lenji
Lako je staviti dete ispred televizora na šest sati, a onda samo sedeti i biti lenj, ali biti roditelj zahteva posao. To je najteži posao koji možete raditi. Ali svoju decu morate zaista naučiti stvarima. Morate provoditi vreme sa njima, kuvati sa njima i usađivati sve one zdrave navike.
Teško je naterati dete da dobro jede, ali morate.
Teško je naterati dete da pere zube i koristi konac, ali morate.
Teško je naučiti svoje dete da se bavi svojim domaćim zadatkom, da vozi auto, da dobije posao, ali sve ove stvari su toliko suštinski važne da preskakanje samo jednog može da osakati vaše dete za ceo život.
Nemojte biti lenj roditelj.
11. Pokušali su da budu „najbolji prijatelji“ sa vama
Neki studenti su na pitanje o svom odnosu sa roditeljima rekli da su im roditelji „najbolji prijatelji“. To nije vrsta odnosa koji svako dete treba da ima sa svojim roditeljima do mnogo kasnije u životu. Tinejdžer ne bi trebalo da svoje roditelje vidi kao prijatelje, već kao roditelje.
Vi ste tu da biste mu dali smernice, strukturu i pravila. Kada naša deca, u svojim nestalnim tinejdžerskim godinama, navale na vas zbog vaše krutosti, to nije znak da odustanete. To je znak da radite pravu stvar.
(Stil/Zadovoljna)