Josip Broz Tito, uživao je veliku vlast u Jugoslaviji u periodu od 1943. do njegove smrti 1980. godine. I danas, posle toliko godina Tito izaziva poštovanje velikog broja ljudi na prostoru bivše Jugoslavije, ali i u svetu.
Sa druge strane ima onih ljudi koji nikada nisu podržavali njegov režim upravljanja državom, koji su bili protiv takve vlasti i onda pa i sada. Za mnoge je on uzrok propasti.
Postoje razna mišljenja i razne teorije, neke su podkrepljene dokazima, neke ne. Pitanje je šta je od svega toga zaista bilo, ali mi možemo govoriti o podacima koji se pominju, a svako ima pravo na svoje mišljenje. Istina je samo jedna možda skrivena, možda ne.
Tito je autoritarno vodio državu, sa svojim neistomišljenicima se obračunavao na surov način. Bio je jugoslovenski komunistički revolucionar i državnik. Za vreme Drugog svetskog rata bio je vođa partizana. Mnogi smatraju najefikasnijim pokretom otpora u okupiranoj Evropi.
Tito je bio zagovornik „Nacionalnog komunizma“. Njegopva unutrašnja politika se zalagala za „bratstvo i jedinstvo“ u okviru naroda jugoslovenske federacije (šest jugoslovenskih naroda). Suzbijao je nacionalizam, ali nakov njegove smrti zemlja se raspala u krvavom građanskom ratu 1991. godine.
Pored Džavaharlala Nehrua, Gamala Abdela Nasera i Ahmeda Sukarna, Tito je bio glavni lider Pokreta nesvrstanih. Titova vladavina imala je složenu birokratiju koja je gušila ljudska prava. Glavne žrtve su bili učeni ljudi, intelektualci, navodni staljinci i njegovi neistomišljenici.
Kada je Titova vlast postala liberalnija, nakon 1961. komunistička partija je i dalje bila više autoritativna nego liberalna. Jugoslavija je imala više zarobljenika iz političkih razloga nego sve ostale zemlje istočne Evrope zajedno.
Zbog propagiranja svog etničkog identiteta Albanci su činili većinu u zatvorima. Paradoks je što je Jugoslavija tada bila potpisnik Međunarodne konvencije o građanskim i političkim pravima.
Posleratni razvoj za vreme Titove vlasti je bio ogroman, cela zemlja je izgrađena iznova. Problem je što se obnova zemlje bazirala na dugu bez pokrića. Iz tih razloga zemlja je zapala u krizu praćena inflacijom i velikom stopom nezaposlenosti.
Nestabilnost jugoslovenske privrede došla je do izražaja odmah posle Titove smrti. Država nije mogla da otplati ogroman dug koji se godinama skupljao. Danas na internetu postoji lista stvari koje Tita čine lošim vladarom. Da li su te stvari tačne ili ne, nije dokazano.
– 200.000 ubijenih ili nestalih Srba posle 1946.
– Preko 30.000 političkih političkih zatvorenika na Golom Otoku i Sremskoj Mitrovici, pretežno nepodobnih Srba intelektualaca.
– Nasilna konfiskacija i nacionalizacija lične svojine, imovine, stanova, radnji, fabrika…
– Stvaranje neprirodnih republičkih granica, na račun isključivo srpskog stanovništva.
– Cepanje Srbije (i nijedne druge republike) na tri dela i stvaranje „autonomnih pokrajina“ samo u Srbiji.
– Satiranje srpskog indetititeta (pravoslavlja, jezika, pisma, kulturne baštine, istorije) uz istovremeno jačanje indentiteta novonastalih republika.
– Zavođenje najmračnije diktature na Balkanu, totalnog medijskog i kulturnog mraka, bez prava na drugačije mišljenje.
– Zapošljavanje i dodele funkcija isključivo po partijskoj osnovi i političkoj podobnosti.
– Hiljade nerazjašnjenih zločina, ubistava i slučajeva totalne represije nad stanovništvom.
– Bahato lično bogaćenje na račun narodne svojine.
Šta vi mislite?
(Izvor: Beograd.in)