Niko nije imao bolji način prepoznavanja glupih ljudi do Sigmunda Frojda. Naime, on je otkrio da u društvu odmah možemo znati sa kim imamo posla, te da za to ne treba mnogo vremena.
Međutim, postavlja se pitanje šta pojedinca čini pametnim. Da li je to obilje činjenica koje čovek može zapamtiti? Da li je to natprosečan ili izuzetan koeficijent inteligencije? Možda je mudrost doneti ispravnu odluku u ključnom trenutku ili znati kako izvući najbolje iz loše situacije? Možda je to sposobnost da se što više aspekata uzme u obzir pre nego što se odluči o budućem pravcu delovanja?
Verovatno je to dobra kombinacija svih prethodno navedenih osobina. Ipak, pametni ljudi mogu se prepoznati i po navikama koje praktikuju ili ne. Mi vam donosimo neke od stvari koje pametni ljudi nikada sebi neće dozvoliti.
1. Pametni ljudi ne oslanjaju se previše na druge
Nema ništa loše u tome da imamo prijatelje, članove porodice ili kolege kojima možemo da verujemo i da se oslonimo na njih. Preterano oslanjanje na nekog može, međutim, da učini da izgledamo nemoćno. Kada nam je potrebna pomoć, treba da razmislimo da li je naš problem zaista težak. U najvećem broju slučajeva, naš strah i nesigurnost nas sprečavaju da delujemo.
2. Oni se ne osećaju poraženima samo zato što moraju da preispitaju svoja ubeđenja
Naše okruženje, roditelji, obrazovanje i prošlost su odgovorni za oblikovanje naših ubeđenja i doživljaja sveta. Ta ubeđenja nisu loša sama po sebi, ali je vrlo verovatno da će biti u neskladu sa izlaganjem novim iskustvima i težim pitanjima sa kojima se susrećemo. Pametni ljudi neprestano preispituju svoja ubeđenja, oni ih ne odbacuju. Oni ih preoblikuju, dozvoljavaju im da rastu proporcionalno sa njihovim novim iskustvima.
3. Ne dozvoljavaju da ih prošlost vuče unazad
Prošlost ne može da se obriše i ne vraća se nazad da nas progoni, ona jednostavno nikada ne odlazi. Moramo da naučimo kako da se nosimo sa njom i da joj ne dozvolimo da se meša u našu budućnost. Ako ne postoji ništa što možemo da naučimo iz prošlih iskustava, jednostavno treba da zatvorimo vrata prošlosti i krenemo dalje.
4. Ne odustaju od svojih ideja samo zato što se drugi ne slažu sa njima
Ako neko otpisuje vaš trud prema nahođenju, ne treba to da im dozvolimo. Treba da se borimo za našu šansu da se pokažemo, ili da pronađemo nekog drugog ko će da nas sasluša i da ceni našu ideju. Uvek postoji mogućnost da nekom smeta naš uspeh. Ako želimo da objavimo ili pokrenemo nešto, treba da potražimo više od jednog mišljenja. Čak iako nam prvo mišljenje laska, treba da potražimo još jedno. Konstruktivna kritika može da bude vrlo korisna u budućnosti.
5. Ne precenjuju svoje sposobnosti
Ambicioznost i vrednoća su zdravi i ne treba da ih se stidimo ali, ako nisu umereni, mogu da budu opasni. Možemo da dovedemo sebe u stanje konstantne iscrpljenosti, što može da bude izuzetno stresno i da negativno utiče na naše zdravlje. Nezasita strast za napretkom u određenoj oblasti može da zamagli našu perspektivu i da učini da izgubimo osećaj za druge važne strane života. Na kraju, možemo da se otuđimo od naših vršnjaka, a veoma je tužno kada nemamo sa kim da podelimo naš uspeh.
Naš um ima granice i veoma često aktivno razmišljanje o problemu ničemu ne vodi. Moramo da uvidimo kada smo u ćorsokaku i da zastanemo. Drugim rečima, moramo da dopustimo našoj podsvesti da deluje i čekamo rezultate. Iznenadili bismo se kada bismo znali koliko često odgovori dođu sami od sebe. Takođe, čak i kada nam se odgovori čine očiglednim, bolje je da ih preispitamo ujutru, jer možda se tada neće činiti jednako idealnim kao dan pre.
6. Ne dozvoljavaju da im sopstveni ponos stane na put
Biti ponosan je potpuno prihvatljivo, ali biti obuzet ponosom može da bude prilično nezgodno. Nije retkost da nakon što postanemo genijalni nastojimo da automatski kritikujemo mišljenja ljudi oko nas. Ne samo to, već možemo da zateknemo sebe kako odbacujemo dobar predlog ili inicijativu samo zato što nismo mi ti koji smo je smislili. Pametni ljudi oslanjaju se na svoj razum i ako se previše ponosa meša u njihovo rezonovanje, onda to više nije osobina koju neguju.
7. Ne stavljaju sva „jaja u jednu korpu“
Nikada nemojmo da u popunosti ulažemo sebe samo zarad realizacije jedne ideje. Uvek treba da imamo rezervne planove, alternative. Ljudi možda ne budu oduševljeni našim izumom ili nešto može da pođe po zlu ako ne uračunamo sve varijable. Ovo ne znači da treba da budemo obeshrabreni i da se povučemo čim stvari krenu naopako.
8. Ne lažu sebe da će sve da bude lako
Ne treba da živimo u iluziji da će život da bude lak. Naši napori mogu da budu osujećeni i više nego jednom. Oštroumni i pametni ljudi znaju kako da se saberu i da se povrate. Oni rade na samopouzdanju i ne očekuju da stvari budu lakše. Čak i kada se čini da su stvari lakše, oni ne spuštaju gard jer — uvek je zatišje pred buru. Pametni ljudi vole izazove i uzbuđenje koje dolazi iz prevazilaženja prepreka. Povremeni padovi su osvežavajući, ali za suočavanje sa novim problemima oni žive.
9. Ne preduzimaju nepotrebne rizike
Čak i mali rizici sa značajnim dobitkom, poput lutrije, loš su izbor. Ako imamo „višak“ novca, treba da ga uštedimo i sačekamo da se akumulira. Ne treba da zavisimo od ljudi koji su nam neznani, ili od džokera, i treba da izbegavamo oscilirajuću berzu. Radimo vredno da postignemo uspeh – ne treba da se zavaravamo mogućnošću da promenimo svoj život preko noći.
10. Ne gube priliku da prošire svoje iskustvo
„Ne postoje večne činjenice kao što ne postoje apsolutne istine.“, rekao je Fridrih Niče.
Nikada ne možete postati potpuno biće, i nikada sebi ne treba postavljati takve ciljeve. Međutim, ulaganje stalnih napora ka napredovanju u različitim oblastima je zaista ono što bi pametna osoba uradila.
Nauka neprestano proširuje naše razumevanje sveta; neprestano testira teorije i donosi nove. Čak i stari ili dokazani nalazi nikada ne ostaju na miru, oni se preispituju, redefinišu i ažuriraju. Oni stalno tragaju za napretkom, istražujući šta je najverovatnije istina, a ne ono u šta žele da veruju da je istina, piše lifehack.org.
(Stil)