Sa samo 14 godina, Mamuka Mamulašvili je doživeo pakao ruskog zatvora. Tu je proslavio svoj 15. rođendan, kao ratni zarobljenik kojeg je njegov otac Zurab, tada general gruzijske vojske, predvodio da se bori za otadžbinu tokom najezde ruske agresije.
Kao dete visokog oficira gruzijskih oružanih snaga, Mamuka je praktično odrastao u vojnoj bazi i već sa 14 godina stekao je dovoljno znanja da bude spreman za borbu koja nije tražila godine. Bio je u ratu za Gruziju celu godinu, a onda je uhvaćen zajedno sa ocem.
“Sećam se da sam napunio 15 godina u zatvoru. Razvio sam svoju svest, počeo da razumem svet, a onda sam počeo da shvatam zašto je važno da se borim protiv Rusa“, priseća se Mamulašvili, objašnjavajući šta će posle toga uslediti.
Od rata 90-ih godina prošlog veka, tokom kojeg se kao dobrovoljac borio na strani Čečenije u borbi protiv Rusije, Mamuka je diplomirao diplomatiju, naučio četiri svetska jezika i postao predsednik gruzijskog Saveza mešovitih borilačkih veština, ali je 2014. godine, nekada maloletni gruzijski ratnik sa iskustvom ruskog zatočeništva, osetio poziv koji nije mogao da odbije.
Na samom početku rusko-ukrajinskog sukoba, Mamulašvili je odlučio da uskoči u pomoć Ukrajini u borbi protiv agresora i sa nekoliko oficira i iskusnih vojnika osniva Gruzijsku nacionalnu legiju, koja i danas seje strah u ruskim redovima, o čemu svedoči i činjenica da su Rusi snimili više filmova u nastojanju da je prikažu kao kriminalnu paravojnu formaciju. Legija, koja okuplja dobrovoljce sa borbenim iskustvom iz celog sveta, postala je prva jedinica sa stranim borcima u istoriji Ukrajine koja je pripojena ukrajinskim oružanim snagama.
Pripadnici Legije, iskusni vojnici iz Gruzije, SAD, Velike Britanije i drugih zemalja, učestvovali su u obuci ukrajinskih vojnika i odbrani ukrajinske teritorije pod naletom ruskih snaga na početku invazije, ali je ugled dobila najviše zahvaljujući specijalnim operacijama za koje su njeni pripadnici bili obučeni – sabotaže, diverzije, izviđanje i prikupljanje obaveštajnih podataka iza neprijateljskih linija.
Sa nepoznate lokacije u Ukrajini, komandant Legije Mamulašvili dao je telefonski intervju za Al Jazeera Balkans, u kojem je, uprkos povremenim prekidima zbog oglašavanja radio stanice, sa lica mesta objasnio šta se dešava u Ukrajini i, koliko je to moguće iz razumljivih razloga , poverljivosti i bezbednosti, uloga svoje jedinice.
Na početku je objasnio zašto svoj život, kao i živote svojih sunarodnika i drugih vojnika, rizikuje za drugu zemlju.
„Ukrajina i Gruzija imaju zajedničku istoriju koja seže u daleku prošlost. Ukrajinci su pomogli Gruziji kada ju je Rusija napala. Primili su veliki broj naših izbeglica, a Ukrajina je bila jedina zemlja koja je odmah počela da pomaže Gruziji i da nam šalje dobrovoljce, od kojih su mnogi poginuli braneći suverenitet moje zemlje.
Sada smo tu da im pomognemo. Stvar je principa, doći i pomoći. Imam diplomu iz diplomatije, ali kod Rusa diplomatija ne ide, jer oni nikada ne drže obećanja i ne poštuju potpisana dokumenta. Zato sam izabrao da se borim sa njima i ostavio diplomatiju po strani“, kaže Mamulašvili, nosilac Ordena narodnog heroja Ukrajine.
Kakvi su, uopšte, bili počeci Gruzijske nacionalne legije?
Bili smo već u aprilu 2014. godine, u Luganskoj oblasti, gde smo obučili bataljon milicije, pa smo se našli u borbi čim su Rusi počeli da pristižu. Veći broj vojnika počeli smo da primamo nakon što je Legija ušla u sastav ukrajinske vojske 2016. godine. Čim se to dogodilo, počeli su da nam se javljaju volonteri iz raznih zemalja. Prva trojica, oficiri, došli su iz SAD. Danas je Gruzijska legija najveća jedinica stranaca u ukrajinskoj vojsci.
U kojim regionima su vaše snage aktivne u borbi?
Najviše na istoku Ukrajine, s tim što imamo snage i na jugu. Trudimo se da nikada ne koncentrišemo veliki broj vojnika na istom mestu, jer Rusi žele da eliminišu veliki broj pripadnika Gruzijske legije. Ne želimo da im pružimo to zadovoljstvo. Mi imamo svoju ratnu taktiku i od 24. februara ona funkcioniše veoma dobro.
Koliko volontera trenutno imate i odakle dolaze?
Sada ih imamo 1.300. Skoro dve trećine, ili 65 odsto, su Gruzijci, a ima ih mnogo iz raznih zemalja.
Kako uopšte birate ljude koji se nude za uslugu? Šta je za vas dobar kandidat?
Borbeno iskustvo je veoma važno, i to dobro borbeno iskustvo. Imamo vojnike iz zapadnih zemalja koji su bili u ratovima u Iraku, Avganistanu…, dok su Gruzijci sticali borbeno iskustvo u ratovima protiv Rusa.
Dalje, ne želimo nikakve ekstremiste, naciste, desničare, rasiste…, nikakve sumnjive likove. U našoj legiji se sve zna, radi se o momcima različite nacionalnosti, vere i boje kože. Želim da u legiji imamo ljude koji sebe smatraju braćom i ne trebaju nam ideološki problemi koji bi narušili koheziju.
U medijima se vidi da iza sebe imate mnogo bitaka – za aerodrom Antonov, Kijev, Hostomel, Irpin… Koja je bila najteža i u kojoj ste se najbolje snašli?
Nisu samo one u pitanju. Za nas je rat počeo 2014. godine, pa ono što je usledilo posle 24. februara i ruske invazije za nas nije bilo iznenađujuće, niti se nešto mnogo promenilo. Slične borbe smo vodili i ranije, s tim što im se posle februara pridružila ruska avijacija i balističke rakete.
Za nas to ništa nije promenilo. Najteže borbe su nam bile oko Kijeva, ali smo ostvarili i pobede u oblastima Luganska i Donjecka, kao i na jugu zemlje. Tamo smo imali najbolje operacije, jer smo išli kilometrima napred i nismo gubili ljude.
Da li su i vaše snage bile u Mariupolju, tokom dramatičnih događaja oko čeličane Azovstal?
Bile su blizu. U okolini.
Kako je uopšte boriti se protiv Rusa? Često čujemo da su nespremni, nedovoljno opremljeni, nesvesni u šta su bačeni, demoralisani… Kako biste ih opisali na osnovu njihovog dosadašnjeg borbenog iskustva?
Rusija je dokazala da nema specijalne snage i da joj nedostaje iskustva, u poređenju sa Ukrajincima. Većina snaga korišćenih za određene operacije je već uništena. Putinova mobilizacija neće ništa promeniti jer u rat šalje momke bez borbenog iskustva.
Na ratištu je dokazano da Ukrajinci mogu mnogo, za razliku od Rusa, o kojima smo svi pre ovog rata imali mnogo bolje mišljenje. To je slabo pripremljena grupa trupa, koja je, istina, brojna. Po profesionalizmu nisu ništa bolji od neke afričke vojske u zemlji koja ne obraća mnogo pažnje na kadrove u svojim oružanim snagama.
Osim toga, u ruskoj vojsci je rasprostranjena korupcija, koja nam je do sada mnogo pomogla, a nadamo se da će pomoći još više u budućnosti. Kao vojnik, mogu da kažem da iako ne volim da potcenjujem neprijatelja, oni sa profesionalne tačke gledišta nisu bili ni spremni za ono što ih je čekalo u Ukrajini. I dosta ih je ovde ubijeno.
Kakva je trenutna situacija na ratištu? Ukrajinska vojska je u velikoj kontraofanzivi. Ima li snage i mogućnosti da zauzme veće centre koji su pod ruskom okupacijom?
Ukrajinske snage su već očistile veliki prostor. Kontraofanziva ide dobro i idemo dalje.
Šta je sa Krimom? Postoje li planovi za oslobađanje dugo okupiranog poluostrva?
Naravno da postoje planovi, ali ne mogu da pričam o tome. To je ukrajinska teritorija, okupirana teritorija i ona mora biti oslobođena.
Ratni zločini
U poslednje vreme, nakon početka ukrajinske kontraofanzive, sve više se govori o mogućnosti ruske upotrebe nuklearnog naoružanja. Da li vas to brine i koliko bi moglo da promeni situaciju na ratištu?
Zbog nestabilnosti unutar ruske političke elite, vrlo je moguće da će Putin upotrebiti taktičko nuklearno oružje. Bila bi to velika tragedija, ne samo za Ukrajinu, već i za ceo svet. Sva društva se moraju ujediniti i sprečiti ovu mogućnost.
Ali ne mislim da bi upotreba nuklearnog oružja donela veliki strateški zaokret, ali bi mogla da odnese stotine hiljada nevinih života. Ali to je prihvatljivo za Ruse. Znamo da oni gađaju civile i nenaoružane ljude, tako da to možemo očekivati od njih. Stoga se Ukrajina najozbiljnije priprema za tu mogućnost.
Svet je bio šokiran informacijama, fotografijama i video-snimcima koji upućuju na ruske ratne zločine. Da li ste vi ili vaši legionari nailazili na takve prizore u oslobođenim krajevima?
Naravno, pronašli smo stotine dokaza o ratnim zločinima ruske vojske, posebno u Kijevskoj oblasti. Tamo smo zatekli ubijenu decu vezanih ruku, silovanu… Užasno. To je ostavilo dubok trag na nas. Bili smo šokirani, ali činjenica je da su Rusi to tamo radili, a nastavili su da rade i u drugim delovima Ukrajine. U selima koja su okupirali Rusi dešavala su se masovna ubistva civilnog stanovništva.
Naravno, najviše su stradali civili, jer je ruska „strategija“, ako se tako može nazvati, prvenstveno ubijanje civila. Oni, zapravo, izbegavaju vojnu konfrontaciju i ravnopravnu borbu. Po ruskoj psihologiji, oni su to uvek radili, a s druge strane mogu da ubijaju decu i nevine žene. To je strategija jedne necivilizovane varvarske zemlje.
S druge strane, Rusi optužuju Gruzijsku nacionalnu legiju za ratne zločine, između ostalog i zato što, kako kažu, ne uzimate zarobljenike, nego ih ubijate. Šta je istina?
Ovo nije prvi put da govore protiv nas i Legije. To je propaganda. Svojom strategijom Rusija pokušava da okrivi neprijatelja za ono što sama radi. Zato se ovde ne radi samo o borbi protiv okupacije, već i protiv okupatorske propagande.
Tokom mojih osam godina u Ukrajini, Rusija je snimila nekoliko dokumentarnih filmova usmerenih protiv Gruzijske legije, i to na veoma visokom nivou. Jednu je naručila Federalna služba bezbednosti od italijanske televizije, a drugu su napravili Izraelci. Rusija je sama proizvela seriju filmova protiv nas.
To nas ne čudi, da svaki drugi dan „uništavaju“ Gruzijsku legiju. Ali oni odlično znaju da nas je veoma teško uništiti, čak i vojnom silom. Nedavno su objavili da su uništili delove Gruzijske legije, što je potpuna neistina. A što se tiče zarobljenika, tačno je da ih ne uzimamo, već ih predajemo specijalnoj službi koja se bavi ratnim zarobljenicima.
Rusi kažu da ih samo ubijamo, a puštali su i neke video-snimke na kojima se vidi da neko puca u nekoga i to su predstavili kao da likvidiramo ruske zarobljenike. Samo protiv mene ima više krivičnih prijava.
Kako ste opremljeni? Da li je podrška Zapada dovoljna ili može biti bolja? Šta vam je posebno potrebno?
Podrška bi trebalo da bude bolja. Ako dobijemo teške artiljerijske sisteme, mogli bismo uspešno da nastavimo kontraofanzivu. Zahvalni smo SAD na onome što su nam do sada dale, ali treba nam još. Pre svega, potrebni su nam dalekometni, visoko precizni raketni sistemi koji bi mogli biti prednost u našu korist.
Takođe su nam potrebni sistemi protivvazdušne odbrane da zaštitimo ukrajinsko nebo, tako da civilni objekti više ne budu mete ruskih napada. Treba imati na umu da je Ukrajina preuzela ulogu zaštitnika svih evropskih država i demokratskih vrednosti, ne samo svojih, već i čitavog zapadnog sveta. Zapad to mora da shvati, jer Ukrajince to košta velikog broja života.
Vaša legija, između ostalog, vrši sabotaže i diverzije na okupiranim teritorijama, daleko iza neprijateljskih linija. Možete li nam reći nešto o toj vrsti aktivnosti ili su to poverljivi podaci?
Imamo manje timove koji su specijalizovani za sabotaže. Naši ciljevi su visoki ruski oficiri i strateški sistemi, a uključeni smo i u uništavanje komandnih centara i ruske logistike. To nije tajna. Naše aktivnosti su veoma dobro planirane i uspešne. Pored toga, prikupljamo i obaveštajne podatke sa bojnog polja.
Borite se u Ukrajini, ali šta je sa vašom domovinom Gruzijom, čiji su delovi i dalje pod ruskom kontrolom?
Gruzija je okupirana, ali će biti oslobođena kada bude oslobođena Ukrajina. Rusija šalje u Ukrajinu snage koje je koristila u Gruziji. Većina ih je ovde već uništena, a ostali će uskoro biti uništeni. Tako da se nadam da će Gruzija biti oslobođena delimične okupacije bez vojnih operacija, ali moramo da se oslobodimo i proruskih vladinih zvaničnika koji tiho podržavaju Rusiju.
Kakva je vaša procena kako će se ovaj rat završiti i da li je moguće pobediti Ruse i proterati ih sa teritorije Ukrajine?
Ukrajina je veoma blizu pobede, mogu slobodno da kažem. Ali i dalje zavisimo od zapadne podrške oružjem. Ponavljam, treba nam više artiljerije, jer se kvantitet, po mom mišljenju, može pobediti kvalitetom. Sa preciznom artiljerijom, pobedićemo u ratu.
(Izvor: Mondo)