Hrvatski portal Jutarnji.hr preneo je priču jedne Hrvatice o iznenađenju koje se desilo u jednoj banci. Prenosimo ga:

„Okej, znam da banke i klijenti nisu baš nužno najbolji prijatelji, ali to da ti se na nekretninu žele upisati zbog stambenog kredita u vrednosti petine vrednosti stana – to je čak i mene iznenadilo. Takvu mi je priču, naime, prošlog nedelje ispričala jedna moja poznanica koja se sa suprugom odlučila na kupovinu novog stana.

Dobar deo novca za nekretninu već su uštedeli, a ono što im je nedostajalo, nekih 25 hiljada evra, odlučili su namiriti uz pomoć stambenog kredita. Otišla je moja poznanica u banku u kojoj ima otvoren račun, ispitala sve uslove, dobila povoljnu kamatnu stopu, ali i obavezu upisa hipoteke na kompletnu nekretninu.

– Ali kako, zar ne može neka druga varijanta, pa kredit iznosi 25 hiljada evra, a vrednost stana je 100 hiljada?” rukama i nogama borila se moja poznanica. Nije išlo.

Banka se na nekretninu upisuje nezavisno o iznosu kreditiranja, pa čak i u slučajevima kada stambeni kredit iznosi desetak hiljada evra. Prilično apsurdno – jer pretpostavlja da ti banka ima pravo zapleniti i prodati stan zbog duga od pet hiljada evra – ali, nažalost, legitimna praksa među dobrim delom banaka.

Ipak, odlučila sam se na jedno kratko istraživanje pa na adrese pet banaka poslala jedan kratak upitnik kako bih saznala postoji li ipak kod nekih od njih mogućnost stambenog kreditiranja bez upisa založnog prava na nekretninu. Ubrzo saznajem kako su neke bankarske institucije dopustile ovu praksu, ali uz poštovanje određenih uslova, kao i uz zahtev nekih drugih instrumenata osiguranja kako bi banci ostala mogućnost naplate u slučaju da klijent ne ispunjava svoje obaveze.

Stambene kredite bez upisa založnog prava tako na hrvatskom tržištu u ovom trenutku nude ipak uz različite uslove kreditiranja. Kako su nam pojasnili u jednoj od banaka, jedina domaća banka klijentima je u ponudu stavila mogućnost podizanja stambenog potrošačkog kredita bez hipoteke u kunama te u kunama uz valutnu klauzulu, ali isključivo za iznose do 150 tisuća kuna, odnosno 20 hiljada evra. Kamatna stopa na takve kredite pritom iznosi 4,50 posto, a rok otplate definiran je na razdoblje od dve do maksimalno 15 godina. Ipak, nije ni banka luda da se uopšte ne osigura.

– Za kredite s rokom otplate do 120 meseci od instrumenata osiguranja potrebna je izjava o zapleni po pristanku dužnika a to je potvrđeno kod javnog beležnika.

Za kredite od 121 do 180 meseci, uz navedene, potrebni su i dodatni instrumenti osiguranja prema odabiru korisnika – depozit, udeo u fondu, polica životnog osiguranja ili jedan do tri solidarna jamca – poručuju iz ove banke uz napomenu kako je najniži iznos kredita bez upisa založnog prava na nekretninu definiran na 10 hiljada evra.

Stambene kredite bez upisa založnog prava na nekretninu nude i u PBZ-u, ali u rasponu od pet do 40 hiljada evra te s rokom otplate od pet do 15 godina. Klijenti će pritom kao uslov osiguranja moći da odaberu jedan instrument, onaj koji im najbolje odgovara, a banka dopušta da to bude polica osiguranja od nezgode u vrednosti 100 posto iznosa kredita, polica životnog osiguranja s otkupnom vrednošću u visini 10 posto iznosa kredita ili osiguranje otplate kredita (CPI).

Druga banka dotle kredite bez upisa hipoteke nudi na maksimalan iznos od 30 hiljada evra, odnosno 220 hiljada kuna s rokom otplate do 10 godina, a u tom je slučaju, poručuju, kao instrument osiguranja potrebno potpisati saglasnost o zapleni primanja duga, sve potvrđeno kod javnog beležnika. Dve banke nisu u svoju ponudu stavili stambene kredite bez upisa založnog prava na nekretnini, svaka iz svojih razloga.

– Banka ima obavezu udovoljavanja raznim regulatornim zahtevima te u svakom trenutku treba poštovati poslovne politike banke koje reguliraju upravljanje rizicima. Naime, osim poštovanja regulatornih propisa odobravanje kredita za bilo koju namenu veće vrednosti bez adekvatnog kolaterala bilo bi neodgovorno prema svim klijentima banke koji očekuju odgovorno poslovanje – poručuju iz jedne banke, bez dodatnog objašnjenja zašto za manje iznose kredita ne koriste neke druge, jednako efektne instrumente osiguranja. Bogu hvala da na tržištu ima i onih “manje odgovornih”.

(Izvor: espreso.rs)

Lajkujte, podelite ili pošaljite tekst Vašim prijateljima!