USRED NOĆI, LEKARI SU NA NOSILIMA PRENELI PRVOG ZARAŽENOG U BOLNICU: Kako je zaustavljena smrtonosna epidemija

FOTO: WIKIPEDIA

Na proleće, pre 49 godina, smrtonosne velike boginje su odnele prvu žrtvu u rbiji, odnosno tadašnjoj Jugoslaviji. 9. marta 1972. godine grupa ljudi ogrnuta teget pelerinama na nosilima prenosila čoveka na Odeljenje za hitnu hirurgiju i traumatologiju Prve hirurške klinike.

Advertisements

Nisu tada ni slutili ni oni, dežurni lekari, kao i retki prolaznici koji su svedočili tom prizoru, da je tad čovek, koji će preminuti dan kasnije, zapravo zaražen!

„Bilo je već jedanaest sati uveče, kada su tog prohladnog četvrtka, 9. marta 1972. godine, retki prolaznici primetili čudnu grupu ljudi koja se kretala beogradskom Ulicom generala Ždanova (današnjom Resavskom). Ogrnuti teget pelerinama prenosili su na nosilima teško obolelog čoveka sa Dermatovenerološke klinike na odeljenje za hitnu hirurgiju i traumatologiju Prve hirurške klinike.

Dežurni lekar, bolničarka i šest lakših bolesnika nisu ni slutili da su te večeri bili u direktnom kontaktu sa obolelim od velikih boginja (variole), opake zarazne bolesti koja se na ovim prostorima nije javila od 1930. godine i za koju se smatralo da je iskorenjena. Oboleli je sutradan u 21.15 umro od penicilinske alergije, kako je zvanično saopšteno.

Leš je u toku noći prenet u kapelu, a u subotu 11. marta rodbina ga je, odbivši traženu obdukciju, transportovala u Novi Pazar da ga sahrani. Ali, virus je ostao u milionskom Beogradu, kao i u Čačku, Novom Pazaru i Đakovici, i u još nekoliko manjih mesta u kojima je oboleli boravio“, piše Nikola Bura u tekstu napisanom povodom četiri decenije od epidemije velikih boginja.

Od tada je prošla bezmalo još jedna decenija, a sećanja onih koji su preživeli horor koji je vladao na ovim prostorima i dalje su živa. Ono što se pouzdano zna jeste da je 15. marta 1972. godine u la­bo­ra­to­ri­ji In­sti­tu­ta „Tor­lak“ izo­lo­van opa­san vi­rus ve­li­kih bo­gi­nja, ko­ji je od­neo 35 ži­vo­ta i od ko­jeg je obo­le­lo 175 lju­di u biv­šoj koji Ju­go­sla­vi­ji. Reč je o po­sled­njoj epi­de­mi­ji va­ri­o­le ve­re u Evro­pi, ka­da je Be­o­grad bio ugro­žen grad, a na uli­ca­ma su vla­da­li strah, pa­ni­ka i re­do­vi za vak­ci­na­ci­ju.

Ubrzo nakon prve žrtve variole, zaraza počela je da se širi Srbijom – Čačak, Novi Pazar, Đakovica, i još nekoliko manjih mesta u kojima je oboleli boravio.

Iako ne­ki sum­nja­ju u zva­nič­nu ver­zi­ju ka­ko je vi­rus sti­gao u na­šu ze­mlju, pret­po­sta­vlja se da je za­ra­za po­če­la ka­da je tri­de­set­pe­to­go­di­šnji Im­bra­him Ho­ti iz jed­nog se­la kod Ora­hov­ca na Ko­so­vu još u februaru do­neo vi­rus iz Ju­žnog Ira­ka.

Advertisements

Sma­tra se da je za­ra­zio sed­mo­ro ro­đa­ka i još če­tvo­ro lju­di na pi­ja­ci, a pret­po­sta­vlja se da je po­čeo da se ši­ri br­zi­nom mu­nje ka­da ga je do­bio La­tif Mum­džić (29), uči­telj iz jed­nog se­la kod Tu­ti­na, ko­ji se za­ra­zio ta­ko što je s Ho­ti­jem bio u istom auto­bu­su.

On je za­tim vi­rus pre­neo na 38 lju­di, a ka­da je do­bio pr­ve simp­to­me za­ra­ze, ve­ro­va­lo se da je imao aler­gij­sku re­ak­ci­ju na lek. Po­sle nje­go­ve smr­ti, simp­to­me va­ri­o­le je do­bio nje­gov brat kod ko­ga je utvr­đe­na pra­va di­jag­no­za. I ha­os je kre­nuo…

Kobna greška

S obzirom na to da je poslenja epidemija variole bila 1930. godine i da se verovalo da je virus iskorenjen, lekari su napravili katastrofalnu gešku.

Studentima medicine, kojih je bilo više od 200, ali i velikom broju učenika na praksi iz srednjih medicinskih škola iz Beograda, pokazan je prvi bolesnik od variole baš tog 9. marta, a kroz bolničku ambulantu pritom je prošao veliki broj pacijenata. Tek 15. dana shvatili su kakva im opasnost preti.

U toku 25. marta epidemiološkoj službi javilo se 478, a do kraja druge nedelje još 2.311 losoba, od kojih je 278 stavljeno u karantin (na četiri lokacije na periferiji i u okolini Beograda).

Masovna vakcinacija je počela

Istog dana kada su Dermatovenerološka i Prva hirurška klinika u Beogradu stavljene u karantin, počela je obavezna vakcinacija stanovnika glavnog grada (variola je veoma teška zarazna bolest sa letalitetom od 30 odsto, gde je vakcinacija jedino proverena i sigurna zaštita).

Advertisements

U narednih 10 dana u Beogradu je na 727 punktova vakcinisano 1.849.341 lice, što znači da je oko 600.000 revakcinisano, imajući u vidu da je glavni grad tada imao oko 1.200.000 stanovnika.

Vakcinacija je kasnije proširena i na celu teritoriju SFRJ. Procenjuje se da je ovom merom bilo obuhvaćeno oko 18 miliona ljudi (od 22 miliona koliko je tada imala bivša država).

„Me­đu pr­vi­ma sam i re­vak­ci­ni­san i do­dat­no za­šti­ćen in­jek­ci­jom go­to­vih an­ti­te­la, ta­ko­zva­nim hi­pe­ri­mu­nim ga­ma­glo­bu­li­nom. Ka­da se na kra­ju pr­vog da­na su­zbi­ja­nja epi­de­mi­je po­sta­vi­lo pi­ta­nje de­žur­stva to­kom no­ći, pri­hva­tio sam da osta­nem u Grad­skom se­kre­ta­ri­ja­tu za zdrav­stvo i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku, pre­tvo­re­nom u Grad­ski štab za bor­bu pro­tiv ka­ran­tin­skih bo­le­sti i pu­tem ra­dio-sta­ni­ce ko­or­di­ni­ram ak­tiv­no­sti, uz po­vre­me­ne iz­la­ske na te­ren. Uju­tru sam dr­žao sve kon­ce u ru­ka­ma o do­ga­đa­ji­ma pro­te­kle no­ći, znao ime­na no­vo­o­bo­le­lih oso­ba, nji­ho­vo kre­ta­nje i kon­tak­te ko­je su ostva­ri­li do tre­nut­ka izo­la­ci­je. Na­red­nih ne­ko­li­ko sed­mi­ca ni­je bi­lo od­mo­ra“, prisetio se epi­de­mi­o­log pro­fe­sor dr Zo­ran Ra­do­va­no­vić ko­ji je ovo is­ku­stvo pre­neo na pa­pir u knji­zi „Va­ri­o­la ve­ra – vi­rus, epi­de­mi­ja, lju­di“.

I virusolog Ana Gligić, koja je svoje neprocenjivo iskustvo u borbi sa variolom prenela na svoje kolege tokom pandemije korona virusa, prisetila se masovne vakcinacije. Kako je objasnila, tada ljudi nisu dovodili u pitanje valjanost vakcine, niti im je bilo šta bilo upitno. Skoro cela država je bila vakcinisana u roku od mesec dana, a epidemija je bila završena za nešto više od dva meseca.

„Mi smo odmah u startu vakcinisali 18 miliona ljudi. Od kada je proglašena epidemija, u roku od 10 dana vakcinisano je toliko ljudi. U red su stali ljudi bez dilema. Bila je klasična skarifikacija, grebanje pa nanošenje vakcine na ruku ili pištoljem, a to je išlo jako brzo. To je išlo samo „puk, puk u ruku“ i tako jako brzo prolazi veliki broj ljudi. Čak postoje i snimci tih ljudi u redovima. Nije bilo nikakvih problema niti teranja i isto je bilo na dobrovoljnoj bazi“, ispričala je dr Gligić.

Samo energične mere epidemiološke službe i veliki napori zdravstvenih radnika, uz stručnu pomoć dr Rajnharda Lindnera iz Austrije, svetski priznatog epidemiologa, sprečili su epidemiju širih razmera. Poslednji izlečeni bolesnik napustio je karantin 19. maja 1972. godine. Ibrahim Hoti je preživeo.

Sma­tra se, ka­ko je to jed­nom opi­sa­no, da je ova epi­de­mi­ja pred­sta­vlja­la ujed­no ve­li­ki uspeh i ve­li­ku mr­lju sistema. Uspeh jer je is­kon­tro­li­sa­na si­tu­a­ci­ja ko­ja je mo­gla da se pre­tvo­ri u ka­ta­stro­fu, a mr­lja jer ni­su na vre­me po­kre­nu­te me­re o pro­gla­še­nju epi­de­mi­je.

Da­nas zva­nič­no ne­ma ove bo­le­sti, ali se so­je­vi vi­ru­sa ču­va­ju u dve la­bo­ra­to­ri­je na sve­tu, u SAD i Ru­si­ji, i pred­sta­vlja­ju naj­moć­ni­je bi­o­lo­ško oruž­je na pla­ne­ti.

(Izvor: MONDO)

Advertisements
PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements