UMESTO NA DVE STOLICE, SAD SMO IZMEĐU DVE VATRE Posle Brisela, i Moskva počela da nam šalje „uvijene pretnje“

FOTO: PIXABAY

Umesto sedenja na dve stolice, sva je prilika da se Srbija našla između dve vatre i da će uskoro morati da odabere kome će se prikloniti, Istoku, odnosno Rusiji, ili Zapadu, odnosno Evropskoj uniji. Balans u spoljnoj politici, „istok i zapad“ poremetila je invazija Rusije na Ukrajinu, što je onda i ubrzalo zahtev EU i SAD da Beograd uvede sankciji Moskvi. Istovremeno, „zabetoniralo“ je stav Moskve da Beograd, kao „prijatelj“ to ne bi trebalo da uradi, a izjave tamošnjih zvaničnika čak poprimaju obrise pretnji.

Advertisements

To je jasno na osnovu najnovije izjave portparolke ministarstva spoljnih poslova Rusije koja je dala jasan stav šta misli o mogućnosti da Srbija sledi primer EU.

– Beležimo izjave srpskih političara o pritiscima koji se na njih vrše. Beležimo i izjave srpske strane da im je Rusija prijatelj. Možda imamo različite poglede na prijateljstvo. Mi svoje prijatelje u teškim trenucima uvek podržavamo – rekla je ona.

Rusija, dodala je, razume da su mnoge države koje žele da vode nezavisnu, izbalansiranu politiku pod jakim pritiskom, pre svega SAD, i da moraju da idu na kompromise.

Advertisements

– Ako je reč o onima koji se proglašavaju našim prijateljima, onda je to nemoguće razumeti – poručila je Zaharova.

Samo dan kasnije, iz EU je stigla nova poruka. Ambasador nemačke Tomas Šib rekao je da očekuju od Srbije da uvede sankcije Rusiji – brže će napredovati ka EU. Pojasnio je da „nisu došle iz čista mira“.

Ukazujući da sankcije nanose štetu „i nama koji smo ih uveli“, ističe da je to miran način da se zaustavi rat i pokazaće se koliko brzo će imati efekat.

– U ovom trenutku se radi o tome da se osudi ruska agresija, da se nazove kako jeste – agresijom, humanitarna situacija je dramatična, reč je o tome da se pokaže solidarnost sa Ukrajinom i ti signali su veoma važni, u tom smislu Srbija je poslala važne signale i to pozdravljamo – naveo je nemački ambasador.

Advertisements

Šta znače ove dve poruke? Pozicija Srbija i njen odnos sa Rusijom je specifičan, Beograd zavisi od ruskih energenata, ali i ne samo to – računa i na političku podršku Rusije oko Kosova, čiju nezavisnost ne priznaje.

Kako tumačiti izjave koje stižu, i kakve bi sve posledice Srbija mogla da snosi? I hoće li iko od strana EU i Rusije, išta produzeti, da li im je to u interesu imajući u vidu da bi to gurnulo Srbiju ka drugoj strani?

Bivši britanski diplomata i istraživač Centra za geopolitiku i velike strategije na Univerzitetu Kembridž Timoti Les kaže za Blic da situacija za Srbiju „nesumnjivo postaje sve teža“.

– Već nekoliko godina Srbija uspešno vodi politiku međunarodnog balansiranja. Međutim, ovo je naišlo na probleme sada kada su njena dva glavna partnera efektivno u ratu – podseća on.

Advertisements

Ocenjuje i da što se Rusije tiče, ona očigledno nije zadovoljna odlukom Srbije u UN i jasno stavlja do znanja da, ako je Srbija zaista prijatelj, kako kaže, onda treba da podrži Rusiju u njenom teškom trenutku, kao što je Rusija podržavala Srbiju 1990-ih.

– Komentar Zaharove o „istinskim nacionalnim interesima“ Srbije shvatam kao prikrivenu pretnju. Međutim, mislim da Rusija za sada ništa neće preduzimati. Izjava Zaharove jasno pokazuje da Rusija vidi Srbiju kao prijatelja i da razume pod kojim pritiskom je Srbija. U osnovi ovih izjava je suštinski interes Rusije da ostane blizu Srbije kako bi se sprečilo da se pridruži NATO-u, i to ostaje kao i uvek – ističe on.

Smatra i da će Srbija istrajati na dosadašnjoj poziciji, ali i da EU ne može sebi da „priušti“ da udalji Beograd od sebe.

– Ovo je hipotetičko, bar za sada, jer ne vidim nikakve dokaze da će Srbija preduzeti ovaj korak. Ne sumnjam da je pod jakim pritiskom Zapada, ali ne vidim da Srbija plaća ozbiljnu cenu za svoju politiku neutralnosti. EU ne može sebi priuštiti da otuđi Srbiju, posebno kada se Bosna zahuktava, a većina Evropljana shvata da je zemlja u škripcu oko pitanja Ukrajine. Zanimljivo je da niko nije podržao poziv Litvanije na sankcije Srbiji, a relativno čvrst stav Nemačke prema Srbiji deli samo nekoliko drugih članica EU, uglavnom manjih. Umesto toga, mislim da će Srbija istrajati na svojoj politici balansiranja osuđujući Rusiju da udovolji Zapadu, dok će uskratiti sankcije da bi udovoljila Rusiji – kaže Les.

U suprotnom, reakcija Rusije, dodaje on, ne bi izostala.

– Međutim, ako bi Srbija uvela sankcije, Rusija bi se verovatno osećala odbačeno i na neki način uzvratila. Cene gasa bi bile jedan od načina da se izvrši pritisak na Srbiju. Kosovo je drugo, pogotovo ako Rusija odluči da je njen interes sada da podrži teritorijalni revizionizam, da opravda svoje zahteve u Ukrajini. Rusija bi takođe mogla da izvrši pritisak na vladu svojim uticajem na unutrašnju politiku Srbije – smatra Les.

Sličnog strava je i Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

– Očigledno je da pritisak na Srbiju ne dolazi samo sa Zapada, kako se to često ističe, već i iz Rusije kojoj itekako odgovara da Srbija ostane jedina zemlja u Evropi koja joj nije uvela sankcije. Pitanje je koliko takva pozicija odgovara Srbiji, jer je u suprotnosti sa strateškim opredeljenjem za članstvo u EU. U velikoj meri Srbija živi od razvijenih ekonomskih odnosa sa Zapadom i svaki poremećaj na tom planu imao bi ozbiljne posledice ne samo na srpsku privredu, već i na građane Srbije – ocenjuje ona.

Sankcije Rusiji u oblasti energetike, podseća Grubješić, nisu uvele ni mnoge evropske zemlje.

– Pa ne vidim nijedan razlog da to sada učini i Srbija ili da to iko može da zahteva od Srbije. Put do stavljanja kosovskog pitanja pred UN je dugačak, pa samim tim i pitanje mogućeg ruskog veta jer pre toga bi morale mnoge stvari da se razreše – zaključuje Grubješić.

Ipak, nije malo ni onih koji smatraju da će politika neutralnost još dugo bit održiva. Među njima je i direktor Projekta evropske budućnosti Ivan Vejvoda koji smatra da politika sedenja na više stolica više neće prolaziti, kao i da se to pokazuje kroz glasanje Beograda za rezolucije u UN o ratu u Ukrajini.

Na pitanje da li će se Beograd pridružiti sankcijama protiv Rusije, Vejvoda je odgovorio da će se, ako se to dogodi, postupak odvijati postepeno, ali da Beograd ne sme dozvoliti da ne bude svestan promene na svetskom nivou, kao 1989. godine.

– Nakon glasanja u UN za rezoluciju gde se osuđuje povreda suvereniteta Ukrajine bili smo svedoci da su predsednika Srbije Aleksandra Vučića zvali brojni lideri sa Zapada, koji su se pozitivno izrazili zbog tog glasanja i naglasili da cene taj potez Srbije. Taj potez može se videti kao spremnost Srbije da u jednom trenutku uvede sankcije Rusiji, ali to je postepen proces – rekao je Vejvoda za Novi magazin.

Srbija se o krizi u Ukrajini odredila i usvojila dokument u 15 tačaka u kojem se izjasnila da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali da neće uvoditi sankcije Rusiji. Takođe, osudila je rusku agresiju glasavši za razoluciju u UN, a u Generalnoj skupštini UN je glasala za rezoluciju kojom se od Rusije zahteva momentalni prekid rata u Ukrajini. Pre sedam dana glasala je u Generalnoj skupštini UN da Rusija bude isključena iz Saveta UN za ljudska prava zbog njene invazije na Ukrajinu.

Ruski rat protiv Ukrajine traje 51 dan, a počeo je invazijom Rusija 24. februara.

(Izvor: Blic)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements