TEKTONSKI POREMEĆAJI U ODNOSIMA AMERIKE I KINE! Ovo će promeniti SVE

FOTO: PRINTSCREEN

Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi, sletela je na Tajvan u utorak kasno uveče po lokalnom vremenu.

Advertisements

Njena poseta, koja nije unapred najavljena naišla je na negodovanja i oštra upozorenja Kine. Pelosi je trenutno na turneji u Aziji, uključujući Singapur, Maleziju, Japan i Južnu Koreju. Tajvan sebe smatra nezavisnom teritorijom, dok Kina ovo ostrvo smatra svojom teritorijom. Glasine o Pelosijevoj poseti pokrenule su geopolitičku oluju usred eskalacije tenzija između SAD i Kine.

Istorijski posmatrano, tajvanska vlada delovala je odvojeno od kopna od kada su nacionalisti pobegli tamo nakon što su izgubili građanski rat od komunista 1949. godine. Trideset godina kasnije, SAD su promenile diplomatsko priznanje sa Tajpeja na Peking, usvojivši ono što je poznato kao politika „Jedne Kine“, u kojoj Vašington priznaje stav Pekinga da je Tajvan deo Kine. Međutim, SAD nikada nisu podržale tvrdnju Kine o suverenitetu nad Tajvanom.

Po zakonu, SAD su obavezne da Tajvanu obezbede oružje i usluge. Ali američka politika „strateške dvosmislenosti“ drži otvorenim pitanje da li bi Vašington intervenisala u slučaju vojne invazije Kine. Bajdenova administracija je optužena za mešovite poruke o ovome, nakon što je Bajden u više navrata rekao da će SAD stati u odbranu Tajvana.

Advertisements

Kineska vlada se i dalje protivi bilo kakvoj zvaničnoj razmeni između vlade Tajvana i drugih stranih vlada i smatra da zvanični američki kontakt sa Tajvanom pokazuje podršku njegovoj nezavisnosti.

Pelosijevo putovanje dolazi nekoliko dana nakon što su Bajden i Si razgovarali telefonom o širokom spektru pitanja, uključujući i Tajvan. Bajden je pokušao da uveri svog kineskog kolegu da se američka politika nije promenila, rekavši da se „snažno protivi jednostranim naporima da se promeni status kvo ili podriva mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza“, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Bajden je u sredu rekao novinarima da američka vojska misli da Pelosijeva poseta Tajvanu „trenutno nije dobra ideja“. Sa druge strane, Pelosi je rekla da je „za nas važno da pokažemo podršku Tajvanu“, tokom konferencije za novinare 21. jula. Takođe mislim da niko od nas nikada nije rekao da smo za nezavisnost kada je Tajvan u pitanju“, rekla je Pelosi. „To je na Tajvanu da odluči.

‘Osetljivo vreme’

Advertisements

„Poseta se dešava u osetljivo vreme za Peking“, rekao je Rajan Has, viši saradnik na Institutu Brukings. „To se poklapa sa danom Narodnooslobodilačke armije, ali i peroidu kada Si želi da obezbedi treći mandat koji krši tradiciju, u okruženju u kojem se suočava sa sopstvenim političkim i ekonomskim pritiscima.

„On može da reaguje snažnije nego što bi inače reagaovao, kako ne bi bio shvaćen kao „previše blag prema SAD“, rekla je Boni Glejzer, direktorka Azijskog programa u Nemačkom Maršal fondu Sjedinjenih Država.

Si je navodno rekao Bajdenu tokom njihovog razgovora da će „oni koji se igraju vatrom izgoreti“.

„Ovaj citat je potpuno isti jezik koji je koristio u vezi sa Tajvanom u prethodnom razgovoru koji je imao sa predsednikom Bajdenom“, rekao je Glejzer.

Advertisements

„To mi signalizira da je doneo odluku da ne kaže nešto što bi se videlo kao alarmantnije nego u poslednjem telefonskom pozivu koji je imao.

Bela kuća poziva na smirenost

U ponedeljak je kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da kineska vojska „neće sedeti skrštenih ruku“ ako Pelosi poseti Tajvan. Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi pozvao je Kinu da ne eskalira tenzije kao odgovor na bilo kakvu posetu Pelosijeve.

„Nema razloga da Peking pretvori potencijalnu posetu, u skladu sa dugogodišnjom politikom SAD, u neku vrstu krize ili sukoba ili da je koristi kao izgovor za povećanje agresivnih vojnih aktivnosti u ili oko Tajvanskog moreuza“, rekao je Kirbi tokom Bele konferencije. Brifing Predstavničkog doma u ponedeljak popodne, dodajući da članovi Kongresa rutinski posećuju Tajvan.

Međutim, Kirbi je upozorio da bi Kina mogla da odgovori na takvu posetu pretećim akcijama, napominjući da je kineska vojska izvela vežbu bojeve vatre u blizini Tajvana tokom vikenda.

„Čini se da se Kina pozicionira da potencijalno preduzme dalje korake u narednim danima i možda u dužim vremenskim horizontima“, rekao je on.

Pelosi je vodeći kineski kritičar

Pelosi se 1991. pridružila maloj kongresnoj delegaciji na Trgu Tjenanmen, dve godine nakon nasilnih protesta. Ona je pomogla da se razvije transparent na kome je pisalo: „oni koji su umrli za demokratiju u Kini“. Zajedno sa još dva člana Kongresa, kasnije je sprovedena na ispitivanje od strane kineske policije.

„Igrala je aktivnu ulogu u pokušaju da se stvori put da kineski politički zatvorenici i disidenti da mogu da dođu u Sjedinjene Države. Ona je dugogodišnji šampion Tibeta i Dalaj Lame i retko propušta prilike da iznese svoje stavove o kineskim akcijama za koje smatra da krše američke vrednosti ili američke interese“, rekao je Hes.

Pelosi se sastala sa prodemokratskim demonstrantima u Hong Kongu i bila je glasna u podršci etničkim Ujgurima, za koje američki zvaničnici kažu da su bili podvrgnuti genocidu u kineskom regionu Sinđang. Prošle godine je nadgledala Predstavnički dom usvajanja zakona kojim se Kini uvode ekonomske sankcije za robu prodatu Amerikancima od prisilnog rada muslimanskih Ujgura.

„Ne zauzimam drugo mesto ispred nikoga u Kongresu Sjedinjenih Država u svojoj kritici Kine“, rekla je tada Pelosi.

Has je rekao da misli da je Peking „podstaknut“ dugogodišnjim iskustvom Pelosije, zajedno sa „simbolizmom“ njene posete Tajvanu kao druga osoba u nizu predsedničkog nasleđa.

Hoće li Kina uzvratiti?

Poslednja velika kriza u Tajvanskom moreuzu dogodila se 1995. i 1996. godine, kada je tadašnji vođa Tajvana, Li Teng-hui, pokušao da poseti svoj univerzitet u SAD. Do posete je zaista došlo, što je rezultiralo ispaljivanjem raketa Kine u vode oko Tajvana, a tadašnji predsednik Bil Klinton naredio je raspoređivanje nosača aviona u tom području.

„Argument je bio ’kineski komunisti ne mogu da kažu Sjedinjenim Državama kome mogu da daju vizu“, opisao je Has. „Danas je argument ‘kineski komunisti ne mogu reći govornici kuće gde može da putuje ili sa kim može da se sastane. Dakle, čujemo odjeke poslednje krize u moreuzu'“.

Advertisements

Način na koji Peking na kraju odluči da odgovori na Pelosijevu posetu mogao bi drastično da promeni američko-kineske odnose i regionalnu dinamiku. Predviđanje Sijevih sledećih koraka je teško, jer on odmerava različite ekonomske, domaće i globalne političke razloge.

„Tokom proteklih 10 godina, Si je izgradio politički brend za snagu, odlučnost i čvrstinu suočen sa američkim pritiskom. Ne mislim da će, uoči partijskog kongresa na kojem će biti određena njegova buduća sudbina, želeti da uradi bilo šta što bi moglo da umanji ili degradira taj brend koji je razvio“, istakao je on.

Boni Lin, direktorka Čajna Pauver Prodžekt u Centru za strateške i međunarodne studije, rekla je da ne očekuje bilo kakve „direktne napade na Sjedinjene Države ili bilo koji naš avion ili plovilo koji će pratiti ovu posetu“.

„Ali postoji rizik ako je Kina htela da se angažuje u agresivnim manevrima protiv američkih ili tajvanskih aviona ili plovila, ako je želela da pokuša da ispali hice upozorenja na naša plovila ili naše letelice, onda postoji realna šansa da se dogodi nesreća“, kaže Lin.

Lin kaže da bi, osim vojnih sredstava, Kina verovatno ušla u neki oblik političke ili ekonomske odmazde. Ona kaže da se to proteže i na svetsku scenu.

„Trebalo bi da postavimo pitanje: da li je moguće da bi jedan potencijalni oblik kineske eskalacije mogao biti pružanje veće geopolitičke podrške Rusiji? Ako je to čak i na stolu, onda postoji veliki potencijalni uticaj koji bi poseta Pelosi mogla da ima“, dodala je.

(Izvor: Mondo)

PODELI SA DRUGIMA!
Advertisements